Tопола – Сведоци смо да се до сада љубав крунисала на различитим местима. Кад емоције окупирају срце и ум онда идеја не мањка, и сваки младић за своју једину уради што никада пре тога није. Један од њих је и Марко Шевић из села Блазнава надомак Тополе који је одлучио да се издвоји од других на себи својствен начин.
„Ја сам ловац већ десет година, одрастао сам уз оца ловца који ме је водио у лов чим сам стао на ноге. Отац моје девојке је такође ловац тако да смо обоје шумска деца и волимо природу. Идеја да је запросим у ловачкој чеки се родила из љубави према природи и лову, желео сам да је првенствено изненадим, да урадим нешто што нико до сада није. Најважније ми је било да она не посумња у моје планове тако да сам дан пре све припремио и онда кренуо са њом у обилазак шуме“, објашњава двадесетдеветогодишњи Марко.
Његова изабраница Марина Марковић из оближњег села Јарменовци није ни слутила шта јој се спрема, како каже прихватила је позив да иде у шуму само да би видела чеке и јелене, али на крају шуме сачекало је изненађење које је измамило сузе радоснице.
„План је био да идемо у шуму да прошетамо и да ми показе његове чеке и јелене које гаји, пристала сам да идемо. Међутим током наше шетње кроз шуму причали смо о скроз другим темама, обишли смо јелене, једну чеку, па ловачку кућицу. Сликали се кроз шуму и причао ми је његовим уловима. Како смо се приближавали чеки број 14, рекао ми је: „Сачекај ту испред да ја уђем и видим да није нека животиња ушла унутра, да се не уплашиш“, обзиром да дуго није био ту, па као да уђем и ја да видим како је у њој. Тако сам ја остала испред и чекала, прошло је пет минута и прошло ми је кроз главу да се нешто догађа чим га нема. После скоро десет минута чекања изашао је и рекао ми да уђем и ја, тад сам помислила, сада ако ми изнесе прстен не знам како да реагујем, али сам прећутала“, прича нам Марина и додаје да су кораци уз степенице чеке били све ситнији док није стигла до врата.
„Кад сам отворила врата унутра на ловачком кревету сам затекла срце направљено од свећица које су упаљене, балоне надуване у облику срца, посуте свуда латице ружа, две чаше и шампањац. Одмах сам наслутила о чему се ради, задрхтала сам и сузе су ми кренуле из ока, извадио је прстен и потао ме је „Да ли пристајеш да се удаш за мене“ онако узбудђена и уплакана рекла сам “ ДА! „. Верио ме је у његовој чеки , а он са те чеке лови и чека одстреле, па тако је и мене уловио ту“, каже двадесетрогодишња Марина.
Нема сумње да је Марко успео да изненади Марину, а посебно скривено место било је идеално за то.
„Та чека је на крају шуме, најудаљенија је од свих. Док ме је чекала напољу ја сам журио да упалим свећице и у тој журби сам опекао прсте али само ми је било битно да ништа не посумња. Тек кад сам чуо оно ДА одахнуо сам, али сам у срцу био сигуран да ће пристати јер од првог пољупца сам знао да је то оно право“, тврди Марко.
Маркова и Маринина љубав траје свега четири месеца, њихова веридба све је одушевила а за следећу годину се припрема велика шумадијска свадба.
ТопПрес
СРЕЋНО ИМ БИЛО ! БАШ РОМАНТИЧНО И ОРГИНАЛНО !