Нежења са Гојине Горе и после годину дана од огласа који је уздрмао Србију није нашао младу, српске девојке и даље беже од села ко ђаво од крста

Нежења са Гојине Горе и после годину дана од огласа који је уздрмао Србију није нашао младу, српске девојке и даље беже од села ко ђаво од крста

Горњи Милановац – Још увек се памти чувени оглас Милана Томића из села Гојина Гора који је на фејбуку објавио да би се радо оженио али оном која се не либи сеоских послова, штале и стоке. Позива је у први мах било доста, али више од оних жена које су желеле да му дају подршку, а не да се удају за њега и са њим дочекају старост. Јесен је прошла а Милан се оженио није, али како каже од те намере ипак и даље не одустаје иако је евидентно да данашње девојке беже од села као „ђаво од крста“.

„Све су хтеле да се друже, али ниједна није хтела да остане. Да ли су се уплашиле тешког живота на селу, или им нешто друго није одговарало то не знам. Из читаве те приче произашла је једна озбиљна веза, која се ипак није срећно завршила. У нашем селу није било ниједно венчање нити крштење. Свештеници обављају само парастосе, а ако се овако настави овде код нас више ни свештеник неће имати посла“, каже за РИНУ, Милан Томић из села Гојина Гора чији је оглас на фејсбуку у ком тражи своју сродну душу уздрмао Србију.

У селима општине Горњи Милановац живи чак преко две стотине неожењих момака, и то је највећа њихова и мука њихових мајки. Будућу снајку и свекрва Зорка,  прихватиће раширених руку, јер је дошло време да неко замени стару мајку и уместо ње на шпорет пристави воду за кафу и дочека госте.

„То је моја највећа жеља, да се мој Милан ожени. Свакој мајци њено дете  је најбоље, али он је заиста велики човек и не би се та жена која би дошла овде ниакд покајала. Сви мисле да се у селу претешко ради, али није то много теже од стајања за касом у продавници осам сати дневно, или радити у некој фабрици, овде ће бар бити свој на своме“, каже Миланова мајка.
Неки су мислили да је оглас својевремно ставио из шале, али он каже да је био озбиљан и заиста мислио сваку реч коју је написао.

„Наше село није џунгла, близу су школа и аутобуска станица. Имамо два хектара земље, бавимо се сточарством и воћарством. Али данашње девојке су такве да би пре радиле за малу плату у граду, него се удале у село“, каже овај младожања.

Највећа његова жеља је да добије бар једно дете, да његова кућа оживи и слава настави да се слави. Миланови критерујуми нису високи, а она која се одлучи да дође на село и уда, имаће безграничну подршку, разумевање и љубав.

„Кућу сам средио, све поштеним радом и са својих десегт прстију. Остало је да се среди још само купатило, али можда ће то моратио мало да причека јер ми је мајка билла много болесна и доста новца је отишло на њено лечење“, каже Милан док обара поглед и нада се да ће млладу ипак сачекати са пристојним купатилом.

И док се са телефона чују обавештења и нове нотификације, Милан се потајно нада да се овај пут јавила нека озбиљна девојка, која је спремна са њим да створи породицу.

ТопПрес/ РИНА

KOMENTARI