Никад мања разлика у цени између аутогаса и бензина

Никад мања разлика у цени између аутогаса и бензина

Никада раније није била овако мала разлика у цени између бензина и аутогаса који је сада преко 100 динара, а разлози за толико поскупљење аутогаса су драстично повећање цена енергената на светском тржишту и акцизе које су у последњих 10 година повећане два и по пута, каже заменики председника Удружења за ТНГ Иван Брајовић.

„Аутогас је од јануара ове године поскупео за 29 динара у апсолутном износу са ПДВ-ом и акцизом и са цене од 72,5 динара по литру 1. јануара данас стигао до цене од 102 до 103 динара по литру на бензинским станицама, што је незабележено повећање“, рекао је Брајовић за Танјуг.

Наласио је да је нагли скок цена енергената на светском тржишту са 85 одсто утицао на повећање малопродајне цене течног нафтног гаса (ТНГ) у Србији ове године.

„ТНГ се добија из два извора, из нафтне прераде и из гасне прераде. Познато вам је како је гасна криза дрмала Европу, па је ТНГ као бочни произовд гасне прераде, тачније као производ гаса раствореног у нафти, гасног кондензата и природног гаса, поскупео у еквивалентној мери. Расла је и цена нафте, а с обзиром на то да прерада нафте чини 35 одсто глобалне производње ТНГ-а, то је био други фактор повећања цене“, објаснио је Брајовић.

Он је додао како се Србија сврстава у земље увознице овог енергента, јер иако смо релативно озбиљан произвођач са око 105.000 тона годишње, остатак до пуне потрошње која се процењује на 155.000 тона, то јест 50.000 тона се увози.

„То је главни разлог због кога је светска енергетска криза утицала на нас, јер су берзанске цене ТНГ-а ове године имале драматична раст са 398 долара по тони почетком године на 861 долар колико је износила 16. новембра. Други спољни чинилац је смањење испорука ТНГ-а из Русије, која је значајан снабдевач Европе, за готово 18 одсто и из Западне и Источне Европе, где су неке рафинерије конзервиране или затворене“, рекао је Брајовић.

Оценио је да фискална захватања државе нису ове године била значајан фактор повећање цене овог еколошког горива.

„Имали смо повећање акцизе са 44,59 на 45,17 динара и последично повећање ПДВ-а на ту основицу. Ове године фискална померања нису била велика, али системски, 10 година уназад, она су утицала на то да ТНГ од производа који је 2011. бележио потрошњу од 400.000 тона падне 2021. на 155.000 тона. Наиме, само акциза је повећна са тадашњих 17,90 динара по килограму на 45,17 динара колико износи данас“, нагласио је Брајовић.

Он је навео да су акцизе у Европи на ову врсту горива минималне и да сви морају да их поштују, како се не би на рачун ниже цене деривата вештачки индуковала конкурентност привреде.

„Тај минимални износ акциза у Европи је знатно нижи од износа у Србији, а у случају ТНГ-а чак троструко. Минимални износ акцизе преведен у динаре данас је 150 долара по тони, а српски је 435 долара по тони“, каже Брајовић.

Додаје да су ефекти таквих цена на потрошњу разорни.

„Управо због највећих државних захватања (акцизе, ПДВ, накнада обавезне резерве, накнада за енергетску ефикасност, накнада за маркирање тамо где постоји), која су у Србији за 54 одсто већа од европских, потрошња у Србији претходних година пада по стопи до 8,5 до 11 одсто годишње, па је тако и стигла са 400.000 тона када смо били прваци у региону на 155.000 тона у 2020. а можда чак и мање“, изричит је Брајовић.

Подсетио је да ТНГ као алтернативно гориво доноси различите еколошке користи, јер мање загађује околину и спречава ефекат стаклене баште, због чега је у свету пожељан као гориво.

Брајовић каже да фирме чланице Удружења нафтних компанија Србије (УНКС), чији је Удружење за ТНГ колективни члан, сматрају да је нужна брза реакција и смањење акциза, јер би донела осим еколошке и економску корист.

„За ТНГ је везана категорија платежно мање способног грађанства, које је уградило гасне модуле у возила и сада нема више економско оправдање да га користи. Када би му се цена довела на разумен ниво, власници аутомобила из категорије социјално угрожених слојева становништва би добили трошковно прихватљивије гориво за своје кућне буџете“, рекао је Брајовић Танјугу.

Навео је да према пројекцији УНКС-а у случају да акциза на аутогас буде преполовљена, републички буџет би био ускраћен за око 4,5 милијарде динара, што је могуће надоместити на други начин.

„То би се могло надокнадити повећањем акцизе на друга горива која ту акцизу изискују као што је компримовани природни гас (ЦНГ) који има нулту акцизу и пореску стопу од 10 одсто, за разили од ТНГ-а који има акцизу 45,17 динара и порез од 20 процената. Такав потез би могао да буде посматран као улагање државе у подизање еколошког нивоа, који је објективно свима битан“, сматра Брајовић.

Рекао је да су УНКС, Удружење за ТНГ и Удружење сервисера у претходним периоду покретали такве инцијативе, али да на њих није било одзива.

„Међутим, на последњу иницијативу која је покренута било је позитивних одговора ресорних министарстава екологије, финансија и енергетике и очекујемо да ће то питање да се активно разматра наредних месеци“, рекао је Брајовић.

Он је изнео очкивање да ће уз темељлни приступ проблему са економског, еколошког и социјалног становишта могло да се дође до „ренесансе“ употребе ТНГ-а као горива за аутомобиле.

„Неће се потрошња никада вратити на 400.000 тона, али постоје сви услови, сјајна инфраструктура у коју је улагано 20 година, да се врло брзо поврати промет, а да се не обезвреде инвестиције које се процењују на 200 милиона долара у гасне модуле на 1.440 бензинских станица, складишта, аутоцистерне и осталу опрему“, нагласио је Брајовић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI