Ниво афлатоксина 0,05 микрограма по литру млека, од децембра 2022.

Ниво афлатоксина 0,05 микрограма по литру млека, од децембра 2022.

Ниво афлатоксина у млеку од 1. децембра 2022. године биће до 0,050 микрограма по литру, а секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Ненад Будимовић сматра да се захтевни стандарди ЕУ могу постићи појачаном контролом квалитета млека и хране за животиње, као и адекватном едукацијом пољопривредника и фармера, али и да ће они отежати пословање малим домаћинствима.

Будимовић је поручио да Србија мора да ради на унапређењу квалитета млека, не само што се тиче микротоксина, већ и када је у питању проценат протеина, млечних масти, количина соматских ћелија и бактерија

„Европска унија прописује стандарде по којима се концентрација афлатоксина мора смањити, а Министарство пољопривреде је најавило пооштравање мера, како би се испоштовали захтеви ЕУ. Све то је врло захтевно и пре свега је потребно радити на едукацији са пољопривредницима и фармерима који се баве производњом млека“, казао је он.

Будимовић је у изјави за Танјуг рекао да су тренутне дозвољене концентрације афлатоксина 0,5 микрона по литру млека и додао да ова штетна супстанца своје негативне ефекте може произвести после дужег конзумирања намирница које је садрже.

Објаснио је да је афлатоксин продукт гљивица које се појављују на житарицама и углавном се јављају у сушним годинама, те истакао да у млеко овај микротоксин долази преко хране за животиње и да се његов проценат може смањити искључиво повећањем контроле хране за животиње, кукуруза, силаже, семена луцерке и остале концентроване и кабасте хране.

„У Србији имамо тренутно негде око 20 одсто, укупне количине произведеног млека, који задовољава екстра квалитет и то је релативно мала количина, али кад узмемо у обзир да од укупно помуженог млека 1,4 милијарде литара, свега 850 милиона литара уђе у прерадне капацитете, а тих 650 милиона заврши за исхрану младунаца и на зеленим пијацама кроз производе типа сира и кајмака, онда можемо да закључимо да контрола мора да буде много већа“, навео је он и додао да је завршена студија која говори о унапређењу квалитета млека у Србији, као и да је Национална референтна лабораторија опремљена за контролу квалитета ове намирнице.

То је недовољно,каже, јер контрола не решава проблематику, већ само констатује тренутно стање и препоручује кораке које треба предузети.

Квалитет млека, навео је он, може унапредити хигијена и лактофризи и истакао да су то основне ствари које треба да се примене када је у питању унапређење квалитета млека и постизање стандарда ЕУ.

Осврнуо се и на потешкоће произвођача и фармера, када су у питању стандарди ЕУ и објаснио да захтев за смањење нивоа афлатоксина знатно отежава пословање малим домаћинствима.

„Некада су једна до две краве могле да издржавају домаћинство у смислу финансија, а сада са пооштравањем стандарда када је у питању афлатоксин мања газдинства неће моћи да уђу у процес откупа млека“, казао је Будимовић

У Привредној комори Србије данас је одржана седница Одбора за сточарство ПКС-а где су представљени резултати у овом сектору за 2021. годину, а на њој се говорило и о измени Правилника о максималним концентрацијама одређених контаминенти у храни, који се односи и на дозвољени ново афлатоксина .

Стручњаци сматрају да ће највише проблема код прилагођавања са новим стандардима по питању афлатоксина, имати мали произвођачи.

Директор млекаре „Суботица“ Саша Џонлага оценио је да су стандарди ЕУ превисоки за Србију и да могу угрозити постојећи извоз наших производа у земље Европе.

„Цела ЦЕФТА је прихватила Европске норме за квалитет производног млека, чак и БиХ и Црна Гора примењује норму која важи за сирово млеко од 0,05 микрограма афлатоксина по литру“, казао је он.

Оценио је да за нашу производњу то не би био велики проблем када би се гледао само ниво микротоксина по литру у сировом млеку.

Међутим, када су у питању млечни производи, објаснио је да уколико је за производњу неког сира неопходно пет или десет литара млека, концентрација афлатоксина која се рачуна је петоструко, односно десетоструко већа.

Закључио је да ће се овакав тренд негативно одразити како на извоз, тако и на саму производњу млека и млечних производа.

Повећаће се извоз домаћих производа ка С. Македонији и Албанији

творени Балкан је перспективна иницијатива којом ће се унапредити трговина прехрамбених производа између Северне Македоније, Албаније и Србије, оценио је данас секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских прозвода ПКС-а Ненад Будимовић и истакао да наша земља предњачи, у односу на остале две, када су у питању производи од меса и млека.

„Сматрам да ће се извоз домаћих производа ка Македонији и Албанији повећати, нарочито за Албанију која је доста велики потенцијал, али и у Македонији имамо спољнотрговинске аранжмане“, рекао је Будимовић.

О улагањима Србије у земље Оптвореног Балкана, као и о увозу нових производа у нашој земљи, Будимових је објаснио да се сада чека реакција домаће привреде на нове погодности.

„Када се трасирају сви путеви спољне трговине, привредници из све три земље ће размислити о улагањима и на који начин ће се она спроводити“, рекао је он.

Поручио је да је сада на држави да направи пословни амбијент и обезбеди несметани проток прехрамбене робе.

Када су у питању потенцијали суседних земаља и извоз домаћих производа, Будимовић је казао да Албанија постаје туристичка дестинација којој ће око реализације туризма и пословног аранжмана, доста значити и редовно снабдевање квалитетним производима.

Подсетио је да Абанија и Македоња предњаче у производњи раног поврћа, међутим Србија је у производњи меса и млека сигурно за копље више предности у односу на две државе“, навео је он.

Додао је да ће се потписани споразуми позитивно одразити на пласирање домаћих производа, тим пре, што је наша земља лидер по производњи, капацитету и квалитету пољопривредних производа.

Говорећи о предностима Отвореног Балкана, Будимовић је истакао да ће се оне прво одразити на поцедуре око транспорта и промета прехрамбене робе, који ће бити олакшани.

„Циљ је да камиони са робом не стоје на граничним прелазима између држава, већ да се само евидентирају документације и да се на првој царинској испостави раде санитарни, ветеринарски и фитосанитарни прегледи“, казао је Будимовић.

Поручио је да је то тренд који давно постји у ЕУ, који Србија треба да следи да би постала део овог „друштва“.

Истакао да је циљ тога да у будућности нема разлике да ли је камион са прехрамбеном робом кренуо у Ниш или Брисел и додао да ће Отворени Балкан решити питање транспорта робе у Србији, с обзиром на то да наша земља није у Светској трговинској организацији.

Осврнуо се да је јучерашсњем потписивању претходио договор представника све три земље у Нишу и објаснио да су се том приликом усаглашавали протоколи и лабораторије.

Рекао је да су то захтевне ствари, које захтевају већи опрез, јер се контролишу животињски производи и евентуалне болести.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI