Председник Привреде коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж најавио је данас да та институција припрема нове економске мере које ће предложити Влади Србије, како би привредницима пружили још једну „дозу“ помоћи у ублажавању последица епидемије вируса корона.
„Предузетници, микро, мала и средња предузећа су досадашњим мерама државе успела да се сачувају, међутим, те мере ускоро истичу, а ПКС сада припрема нове мере које ће гледати да што пре предложи Влади Србије“, рекао је Чадеж на Шестој међународној конференцији „Свет после короне“ у оквиру Београдског стратешког дијалога.
Он је рекао и да ће нове мере бити дизајниране тако да банке и привредници немају проблема када економске мере донете у априлу истекну.
„Морамо да идемо у сусрет новим мерама, не можемо да чекамо, јер привредник сигурно неће пре да плати порез, а да не плати детету ручак“, казао је Чадеж.
Према његовој је оцени држава брзо и ефикасно реаговала у очувању привредне активности доношењем економских мера, иако, како каже, у том тренутку то није било лако, јер су њој приоритет били људски животи, болнице, респиратори…
„Наравно да је Влада Србије била окренута томе да заустави епидемију, јер ако то дуго траје и ако се не заустави на време, онда немате ни економију“, приметио је Чадеж и додао да је ПКС радила на томе да се очува срж привредне активности.
Истакао је да су о томе много дискутовали са епидемилозима, те додао да су епидемиолошка ситуација и привредна активности два супротна концепта.
Вирус корона, додао је, донео је много неизвесности и новина, подсећајући да је прва била увођење мораторијума.
„То је била новина за банке, а да не причам о другим секторима као што су транспорт и колико смо се трудили да одржимо проток камиона и роба кроз регион и до Европске уније, возачи су слати у карантин, гледали смо како да донесемо уредбе да они буду изузети од тога…“, испричао је Чадеж како је изгледао утицај епидемије вируса корона на привреду.
Према његовим речима, 2.000 компанија из производног сектора је у том тренутку или скроз зауставило производњу или смањило обим, а сада од тог броја две трећине ради у пуном капацитету.
У даљим државним мерама треба бити опрезан
У јеку кризе изузетно је било важно за привреду да држава и јавна предузећа измирују своје обавезе на време а то је сада још важније, рекао је данас председник Управног одбора Америчке привредне коморе (AMCHAM) у Србији Зоран Петровић на 6. Београдском дијалогу „Свет после вируса корона“.
На панелу „Економија после пандемије“ Петровић, који је и председник Извршног одбора Рајфајзен банке, рекао је да су се мере подршке које је Влада Србија донела поклопиле у 90 процената са мерама које предлагао AMCHAM.
Додаје је да су мере Народне банке Србије (НБС) биле на време донете што је за сваку похвалу.
„НБС је замрзла на страни активе банака око две милијарде евра, то су огромне паре, а онда је убрзо дала мере за додавање ликвидности“, рекао је Петровић.
Према његовим речима, криза је показала да је добро је да Србија има своју валуту, динар, јер онда може много боље да се реагује.
„Када имате евро, а штампа га ЕУ, питање шта можете да урадите“, рекао је Петровић.
Додао је да је НБС имала током кризе велику улогу да посредно обезбеди стабилно финансирање државе, јер су банке највећи учесници на тржишту државног дуга.
„Банке су добро премостиле застој у отплати кредита, а био је и велики број озбиљних фирми које нису хтеле мораторијум на отплату кредита“, рекао је Петровић.
Он је, међутим, додао да за ликвидност фирми из сектора малих и средњих предузећа ланац неплаћања обавеза тек може да буде проблем.
Говорећи о могућим новим мерама Петровић је рекао да треба учинити све да добре и здраве фирме, које су такве биле и пре пандемије, наставе добро да раде, и додао да ће неке ипак и пропасти јер то је капитализам.
„Што год трошимо више данас, и више се ослањамо на државну касу, то треба да знамо сви да ћемо сутра да платимо више“, прокоментарисао је Петровић жеље неких компанија за још државних давања.
„Мере подршке су биле јако добре, али негде морамо да се зауставимо, треба бити опрезан“, рекао је он.
Према његовим речима, Рајфајзен банка очекује ове године пад од 20-25 процената и повратак на резултате у 2021.
„Много тога зависи од развоја здравствене ситуације, лек за све је вакцина, да би се као људи осећали много конфорније и почели да трошимо, а у економији је то битно“, рекао је Петровић.
Подршке које државе у ЕУ и свету дају својим економијама он је оценио као добру ствар за Србију која би могла да рачуна да ће део улагања доћи и у њу.
Посредни ефекат он посебно види од велике подршке ЕУ чланицама јер у тај регион, пре свега са Немачком и Италијом, Србија остварује две трећине свог извоза.
„Што је добро за њих, добро је и за нас, наша судбина за њих је везана, и без опоравка ЕУ, не можемо да рачунамо да ће извоз у неке друге земље да нас спаси“, рекао је Петровић.
Он је рекао да не очекује драстична затварања у светској трговина, али да би се могло десити да једноставнији и стратешки ланци производње буду промењени.
„Стратешки ланци би могли бити тема за регионалну сарадњу Србије, да можда заједно будемо добри кандидати за снабдевање ЕУ“, рекао је Петровић.
Иако око 60 одсто чланица AMCHAM-а има тешкоће у пословању, априлска анкета показала је већи ниво оптимизма него мартовска када је у питању опоравак.
Као секторе у којима ће опоравак трајати дуже и које треба посебно помоћи у Србији он је издвојио туризам и саобраћај.
Опоравак привреде за 12 месеци уз јавне инвестиције на локалу
Очекивања привредника, чланова Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) је да ће се домаћа економија опоравити од последица пандемије корона вируса за 12 месеци.
Услов да се ова очекивања испуне је, према оцени привредника, наставак државних, али и јавних инвестиција на локалу, изјавила је данас директорка за регулаторну реформу НАЛЕД-а Јелена Бојовић.
Бојовић је на међународној конференцији „Свет после корона вируса“ у оквиру иницијативе „Београдски стратешки дијалог“, на панелу посвећеном будућности економија после пандемије, напоменула да су јавне инвестиције јако важне да би дошло до тога да се прогнозе о расту домаће привреде испуне.
У неколико претходних истраживања и анализа која је радио НАЛЕД током претходних месеци пандемије и ванредног стања, показало се да су предузетници, али и микро и мала предузећа, најосетљивији у тренутку док траје пандемија.
Сматра да је важно да се прави разлика када је реч о осетљивости одређених привредних субјеката у односу на време које протиче и то када су анкетирани.
Предузетници су први осетили кризу јер су били најрањивији у првом периоду, пре свих занатлије, обућари, фризери, сектор некретнина, али и мала предузећа до 10 запослених, навела је Бојовић.
„Они су у анкетама говорили да очекују пад прихода од марта до јула, до 60 посто“, рекла је Бојовић и навела да према резултатима истраживања Наледа, предузећа која имају до двадесет запослених, очекују да временом остану и без дела запослених.
Према истраживању НАЛЕД-а, просечно би у тим предузећима пад запослености могао да буде 18 процената, што је према њеној оцени песимистичан став привредника који се показао у анкети.
„То делује доста песимистично. Очекујемо да сада када урадимо нову анализу она покаже нешто боље резултате“, каже Бојовић.
С друге стране, каже, одговор привреде је био да највећи удар очекују 6 до 12 месеци након почетка кризе, што значи, како је приметила, од септембра месеца.
Предузећа која имају између 20 и 50 запослених и послују до три године су најрањивија и нису се снашла на најбољи начин, навела је она резултате раније спроведене анкете.
„Што је предузеће старије, то је било и стабилније, и имали су акумулирани капитал да могу да исплате зараде за два или три месеца чак“, каже Бојовић.
Четири основна предлога привреде, чланица НАЛЕД-а, су били да реакција владе на актуелну кризу буде што бржа, да мере буду издашне и „таргетиране“, односно секторски усмерене колико је то могуће и на крају да мере буду административно лаке и једноставне за реализацију, додала је Бојовић.
Према њеној оцени, три од четири мере су углавном погодиле захтеве привреде.
„Став привреде је да су мере биле правовремене и веома издашне“, рекла је она и навела да је држава издвојила за помоћ 11 посто свог БДП-а што је, каже, скоро четири пута више него, на пример, у Хрватској.
„С друге стране, мере нису биле таргетиране“, каже она и објашњава да је у време када су мере доношене било важно за државу да процени шта је важније, да мере помоћи буду брзе или „таргетиране“.
Ипак, како је рекла, сматра да је држава направила добар баланс у одређивању и примени мера економске помоћи и похвалила надлежне за административне процедуре које су направљене тако, каже, да буду једноставне и „на клик“.
Сада, каже, НАЛЕД очекује да држава има и секторски приступ а први корак ка томе били су нови услови за кредите преко Фонда за развоје које је Влада Србије јуче усвојила.
Реч је о додатној подршци кроз повољне кредите Фонда за развој са продуженим роком отплате, дужим грејс периодом, који су намењени за већу ликвидност и ефикасније пословање предузећа у туризму, угоститељству и путничком саобраћају.
ТопПрес/ Извор: Танјуг