Shopping cart

No Widget Added

Please add some widget in Offcanvs Sidebar

TnewsTnews
  • Почетна
  • Вести
  • Новембар идеалан за садњу воћа, у чачанском крају највећа потражња за садницама шљива
Вести

Новембар идеалан за садњу воћа, у чачанском крају највећа потражња за садницама шљива

30

Чачак – Воћарски крај од давнина је један од синонима за Чачак и околину. Велику заслугу за то има Институт за воћарство из Чачка. До сада су признате 44 нове сорте разних врста воћа, настале у овој научно-истраживачкој установи, од којих многе у називу имају придев чачанска.
Брдски предели чачанског краја познати су по засадима јабуке, шљиве, брескве, кајсије, крушке и трешње, док се знатно мање гаји орах и лешник.

Трошкови репроматеријала утицали су  на цену воћа а тржиште и пласман су неизвесни. Ипак, пољопривредници не одустају од подизања нових засада а у овом крају Србије и даље доминира шљива.

“Продаја садница почиње око 1. новембра и препорука је да се почне са садњом када опадне лист са постојећих стабала, то је негде у новембру и та садња је боља од пролећне. Најпродаванија је свакако садница шљиве и сорте створене ту чачанском институту као што су чачанска родна, лепотица као и стенли”, каже Небојша Милошевић, сарадник Чачанског института за воћарство.

Небојша Милошевић, фото: ТопПрес

Обзиром да шљива има широку палету употребе и да уколико је не пласирају у свежем стању воћари ће је прерадити и то углавном као суву шљиву или у ракију, ово воће се највише и сади.

“Последњих година се јавља потреба за ранком због ракије јер је то незаменљива сорта. Постоје најаве да ће Институт моћи да се појави на тржишту са тим старим сортама у наредном периоду. Иначе, наша чачанска  родна је најближа тим старим сортама”, истиче Милошевић.

Фото: ТопПрес

Поред шљиве последњих година влада интересовању међу чачанским воћарима и за подизањем засада дуње и то углавном две најзаступљеније сорте лесковачка и врањска.

Иначе, познато је да су у чачанском крају још у доба Немањића гајене разне сорте јабука, крушака, шљива, па чак и питомог кестена. На месту садашње локације Института још 1898. године формиран је Воћно-лозни расадник, међу првима у тадашњој Краљевини Србији.

ТопПрес

 

 

Коментари су затворене

Читајте још

We use cookies to give you the best online experience. By agreeing you accept the use of cookies in accordance with our cookie policy.

Close Popup