Чачак – Воћарски крај од давнина је један од синонима за Чачак и околину. Велику заслугу за то има Институт за воћарство из Чачка. До сада су признате 44 нове сорте разних врста воћа, настале у овој научно-истраживачкој установи, од којих многе у називу имају придев чачанска.
Брдски предели чачанског краја познати су по засадима јабуке, шљиве, брескве, кајсије, крушке и трешње, док се знатно мање гаји орах и лешник.
Трошкови репроматеријала утицали су на цену воћа а тржиште и пласман су неизвесни. Ипак, пољопривредници не одустају од подизања нових засада а у овом крају Србије и даље доминира шљива.
„Продаја садница почиње око 1. новембра и препорука је да се почне са садњом када опадне лист са постојећих стабала, то је негде у новембру и та садња је боља од пролећне. Најпродаванија је свакако садница шљиве и сорте створене ту чачанском институту као што су чачанска родна, лепотица као и стенли“, каже Небојша Милошевић, сарадник Чачанског института за воћарство.
Обзиром да шљива има широку палету употребе и да уколико је не пласирају у свежем стању воћари ће је прерадити и то углавном као суву шљиву или у ракију, ово воће се највише и сади.
„Последњих година се јавља потреба за ранком због ракије јер је то незаменљива сорта. Постоје најаве да ће Институт моћи да се појави на тржишту са тим старим сортама у наредном периоду. Иначе, наша чачанска родна је најближа тим старим сортама“, истиче Милошевић.
Поред шљиве последњих година влада интересовању међу чачанским воћарима и за подизањем засада дуње и то углавном две најзаступљеније сорте лесковачка и врањска.
Иначе, познато је да су у чачанском крају још у доба Немањића гајене разне сорте јабука, крушака, шљива, па чак и питомог кестена. На месту садашње локације Института још 1898. године формиран је Воћно-лозни расадник, међу првима у тадашњој Краљевини Србији.
ТопПрес
