Нови систем контроле – „пљуште казне“

Нови систем контроле – „пљуште казне“

До 14 сати је на шест великих наплатних станица кажњено око 70 возача, који су прекорачили дозвољену брзину од 120 км/х.

Директор полиције Владимир Ребић је тим поводом обишао наплатну рампу „Врчин“ код Београда и потврдио да ће сви који прекораче средњу брзину, макар и за један километар на сат, морати да плате казну.

„Не постоји начин да ми не применимо важеће прописе који дозвољавају максималну брзину од 120 км/х, тако да не постоји та толеранција“, рекао је Ребић новинарима.

Он је захвалио Канцеларији за ИТ која је омогућила да од данас у Србији странци и наши грађани могу на пост-терминалима да плате новчану казну за прекршаје и да се притом не искључују са ауто-пута како би отишли у банку или мењачницу.

„Као што је претходних дана најављивано, од данас на свим деоницама ауто-путева почиње контрола просечне брзине кретања возила. Изузетно сам поносан што је Србија једина у окружењу, а можда и једина у Европи која има овакав систем, који омогућава да се без значајног улагања нових средстава врши ефикасан начин контроле.“

Како је рекао, од данас на свим чеонима наплатним станицама, као што су Врчин, Шимановци, Ниш и друге, полиција на лицу места кажњава све који су прекорачили брзину.

„Што се тиче ових који напуштају ауто-пут на бочним рампама, њима ће се доставити на адресу допис у коме ће их обавестити да су дужни у року од осам дана да дају податке о лицу које је начинило прекршај.“

И онима које полиција не казни на лицу места на чеоним наплатним рампама стизаће казне на куће адресе, односно власницима возила.

Ребић је апеловао на њих да у прописаном року од осам дана дају информације полицији о томе ко је управљао возилом када је направљено прекорачење средње брзине, јер би у супротном власници могли да плате од 100.000 до 120.000 казну јер покушавају да избегну одговорност.

Поред мерења средње брзине, на ауто-путевима ће брзину контролисати и тзв. пресретачи – аутомобили без полицијских ознака, а све ради смањења жртава на спским путевима, нагласио је.

Према његовим речима, у претходне две године на два ауто-пута живот је изгубило 96 лица, а више од 2.000 је повређено.

На питање како ће систем функционисати када током летње сезоне кроз нашу земљу буде пролазио велики број странаца, Ребић је истакао да ће у сарадњи са Путевима Србије обавестити амбасаде земаља чији грађани највише користе наш ауто-пут како би их упозорили на мерење средње брзине, а на рампама ће на њиховим језицима – турском, немачком, енглеском и другим бити истакнуто да се мери просечна брзина.

Заменик начелника Саобраћајне полиције Бобан Милинковић је рекао да се просечна брзина не мери на ауто-путу Љиг-Прељина, на Коридору 11, због непостојања техничких услова, јер та деоница не функционише у затвореном систему наплате путарине.

Милинковић је рекао да је број кажњених возача од јутрос много мањи него када је почело мерење средње брзине на првој деоници Шид-Шимановци.

„Откада је почела да се контролише средња брзина, за око 30 одсто је смањен број случајева прекорачења, а број незгода за 35 одсто, тако да колико смањите прекорачење брзине, толико ћете смањити и број незгода“, нагласио је Милинковић.

Камере ЈП „Путева Србије“ инсталиране су на свим за то предвиђеним местима, а брзина ће се мерити на основу времена проласка од једне до друге наплатне рампе.

Возачима са српским таблицама којима се брзина којом су се кретали не уклопи у прописану казна ће стићи на кућну адресу, али ће сваки возач податак о просечној брзини којом се кретао моћи да види на рачуну на наплатној рампи.

С друге стране, странце ће саобраћајна полиција заустављати одмах на наплатној рампи, а они ће морати да плате казну код најближег судије за прекршаје.

Возачи неће моћи да тако лако, евентуалним заустављањем на средини деонице – на одморишту или бензинској станици – избегну кажњавање, јер ће и број возила „пресретача“ на свим деоницама српских ауто-путева бити повећан.

Тако, на пример, на деоници Суботица-Ниш, дугој 423 километра, дозвољено време проласка је три сата и 31 минут, док се од Београда до Ниша не сме стићи брже од једног сата и 58 минута.

Минимално време потребно да се не прекорачи просечних 120 километар на час од Београда до Суботице је сат и 34 минута, а на релацији Београд-Шид – 54 минута.

Од Хоргоша до Прешева, на деоници дугој 537 километара, не може се брже од четири сата и 16 минута, а од наплатне рампе Врчин до наплатне рампе Прешево минимално време проласка у дозвољеним оквирима износи – три сата.

Возаче који на ауто-путевима Србије буду, ипак, возили брже него што је у просеку дозвољено, чекају следеће казне:

За вожњу брзином од 120 до 140 километара на сат следује им новчана казна у висини од 3.000 динара, док ће за вожњу брзином од 141 километра до 150 километара на сат морати да плате казну од 5.000 динара.

Са 10.000 динара биће кажњени они који возе брзином од 151 до 160 километара на сати, а казна од 10.000 до 20.000 динара предвиђена је за вожњу брзином од 161 до 180 километара на сат, плус три негативна поена и месец до 12 месеци без возачке дозволе.

За „дивљање“ ауто-путевима брзином од 181 до 200 километара на сат казна износи од 20.000 до 40.000 динара, уз дан до 30 дана затвора, шест негативних поена и три месеца до 12 месеци без дозволе.

Од 100.000 до 120.000 динара мораће да издвоје на име казне они који возе од 201 до 220 километара на сат, а следује им и од 15 до 60 дана затвора, али и 14 негативних поена и осам до 12 месеци без дозволе.

На крају, за вожњу бржу од 221 километар на сат новчане казне нема, али је предвиђена затворска казна у трајању од 30 до 60 дана, уз 15 негативних поена и одузимање дозволе на период од девет до 12 месеци.

ТопПрес/ Извор: Танјуг