Министарство пољопривреде објавило је претпостављене цене за десет пољопривредних производа који су највише заступљени на нашим ораницама и у воћњацима.
Како је за „Политику“ рекао министар пољопривреде Бранислав Недимовић, циљ је био да се направи годишња пројекција цена доминантних пољопривредних производа у структури домаће производње.
Анализе су за сада урађене за десет производа и очекује се да ће тај списак бити допуњен у наредном периоду.
„Идеја је да пре жетве, на основу тржишно заснованих информација код нас и у свету, дамо произвођачима информацију о очекиваним ценама. Наравно, ту постоје и одређена ограничења у зависности од тога шта ће се догађати у априлу, мају када је реч о временским приликама“, истакао је Недимовић и додао да су коришћени подаци светских организација које се баве дугорочном прогнозом и планирањима на тржишту пољопривредних и прехрамбених производа.
Српски пољопривредник, рекао је министар, треба да буде обавештен, а не уцењен од стране накупаца и такозваних откупљивача, који профитирају на њиховој необавештености.
„Ово се неће свидети великима јер су до сада имали своје сајтове где су објављивали цене. Сада је држава изашла прва са таквим информацијама јер желимо да спречимо шпекулације на тржишту“, истакао је министар пољопривреде.
Он је додао да постоји неколико куриозитета, на пример, цена сунцокрета ће сигурно бити већа него прошле године, али још се чекају анализе које ће показати у ком интервалу ће се кретати.
„Светско тржиште палминог уља подбацило је и нема компензације за ту врсту уља. У нашој култури та намирница нема превелики значај, али је на глобалном тржишту постојала несташица, што је довело до раста тражње за сунцокретовим уљем“, истакао је Недимовић и додао да су и за кукуруз и пшеницу тренутна очекивања у погледу цене већа него прошле године.
Када је реч о цени малине, око које се сваке године ломе копља, она се процењује на 1,25 евра по килограму (аванс) за делимично уговорену производњу.
Наводи се да су почетком ове године неке компаније које имају делимично уговорену производњу и продају већ закључивале уговоре на тај износ.
Анализа СИДЕВ-а указује да се, што се тиче пшенице, очекује просечна цена око 160 евра по тони с одређеним варијацијама током године.
Највећу цену жито ће достићи пред жетву, а најнижу у време жетве.
Очекивања су да ће цена у пролеће прво почети да се снижава, а да ће у јесен бележити раст, пише лист.
Просечна претпостављена цена кукуруза износи 140 евра по тони са варијацијом плус-минус 15 евра. Када је реч о соји, њена цена це се кретати између 320 и 340 евра. Имаће благи тренд раста док не буду објављени подаци о засејаним површинама и очекиваним временским приликама у свету и код нас, када се очекује наредна процена за другу половину 2020. године.
Ипак, очекује се да ће и цена соје бити благо већа него 2019. године, наводи се у извештају.
Највеће турбуленције очекују се на тржишту свињског меса због ширења афричке куге свиња у свету.
У анализи се наводи да ће просечна цена „живе ваге“ свиња бити 142 евра (1,42 евра по килограму) и да ће имати тренд раста у првој половини године.
Процене су, истиче се, засноване на претпоставкама да ће се производња увећавати као последица раста цена и очекивања, као и да ће Кина наставити да повећава увоз који би у овој години требало да достигне 3,5 милиона тона (у 2019. забележен је увоз од 2,6 милиона тона).
Претпоставка је да ће се наставити раст извоза ове врсте меса из ЕУ у Кину.
Због добре цене и производња ће расти (али не претерано због скупе прасади), што ће довести до ситуације да ће понуда бити већа од тражње (не толико да би дошло до великог пада цена).
Истиче се да ће у ЕУ цена свиња бити виша него у Србији, а очекивања су да ће у последњем кварталу године доћи до пада цена у Европској унији.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, Политика