Само прошле године кардиоваскуларне болести биле су узрок смрти 53.668 људи, а од болести срца и крвних судова у Србији сваког дана умре 147 особа.
На сваких сат времена од кардиоваскуларних болести премине шест људи, а неславна статистика сврстала је нашу земљу на треће место у свету по броју умрлих, одмах после Русије и Украјине.
Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Верица Јовановић каже да кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок оболевања и умирања у свету и код нас.
„Од кардиоваскуларних болести у Србији дневно умре 147 људи, што је на годишњем нивоу више од 53.000 смртних исхода“, каже Јовановићева за Танјуг и додаје да је важно да грађани знају да се болести срца и крвних судова могу спречити избегавањем фактора ризика.
Водећи фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести су пушење, неправилна исхрана, недовољна физичка активност.
У свету од кардиоваскуларних болести дневно умре око 47.000 људи, што је око 17, 5 милиона смртних исхода на годишњем нивоу.
Председник Удружења кардиолога Србије проф. др Бранко Белеслин каже да се добром превенцијом 80 одсто кардиоваскуларних болести може спречити или одложити.
Правилна исхрана, физичка активност и престанак пушења, кључни су у борби за здраво срце и крвне судове.
Указао је да је важно препознати и прве знаке акутног инфаркта срца и јавити се на време лекару за помоћ у року од два сата када се појаве први симптоми.
Белеслин каже да је у Србији урађена добра мрежа ангио сала где се може брзо уградити стент пацијенту. Сала за катетеризацију отворене су у Суботици, Чачку, Зајечару, Лесковацу…
„Први симптоми који указују на акутни инфаркт миокарда су бол у грудима – иза грудне кости, који је праћен презнојавањем, малаксалошћу. Обично пацијенти имају осећај страха, тако да они знају да нешто није добро“, рекао је Белеслин за Танјуг.
Важно је, додаје, да пацијенти позову Хитну помоћ и да никако не траже помоћ сами у некој од здравствених установа, јер је важно да их прати стручно особље до болнице, а и Хитна помоћ зна која болница, која има салу за катетеризацију, дежура.
Осим примарне превенције која је важна да не дође до кардиоваскуларних болести, професор Белеслин истиче да је важна и секундарна превенција код пацијента који су преживели инфаркт.
Борислав Лубардић преживео је инфаркт пре десет година и за себе искрено каже да се понашао као да је призивао да добије инфаркт – пушио је, пио, нередовно и неправилно се хранио, никакве физичке активности није било.
„Буквално, све сам урадио да до тога дође. Уграђена су ми два стента и за збрињавање акутног инфаркта све похвале за наше лекаре и установе“, каже Лубардић за Танјуг.
Каже да је добио другу шансу за живот и да је потпуно променио животне навике.
Лубардић је члан недавно основаног Удружења грађања „Моја друга шанса“ чији је циљ подизања свести код људи о болестима срца и крвних судова, да им се објасни до чега могу довести неправилна исхрана, брза храна, пушење, алкохол, физичка неактивност.
Удружење се, како каже, залаже и да се пацијентима који су преживели инфаркт омогући савремена терапија, јер статистика показује да након инфаркта сваки пети пацијент у првој години доживо нови срчани или мождани удар.
„Наш циљ је да уз струку – лекаре, здравствени фонд, покушамо да савремена терапија дође на позитивну листу и буде доступна пацијентима. Србија има бољи просек у збрињавању инфаркта него што је у Европи, а имамо ситуацију да сваки пети пацијент који је преживео инфаркт у првој години доживи нови срчани или мождани удар. Циљ је да се та слика промени“, појаснио је Лубардић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг