Министри којима је недавно истекао рок трајања у Влади Србије, мораће у наредном периоду да се потруде како би пронашли нови пословни ангажман. Министровање беше лепо, али сада је дошло време за одлазак на друге послове, који можда неће подразумевати личну секретарицу, аутомобил са шофером, високу плату и остале погодности.
Расим Љајић, Горан Триван, Владан Вукосављевић, Младен Шарчевић, Зоран Ђорђевић и Нела Кубуровић, нашли су се пред новим пословним почетком. Након бивствовања у Влади Србије, дошло је време за нове изазове. Некима ће можда бити тешко да се навикну на живот без функције, али сама чињеница да морају да напусте Немањину 11 не мора нужно да буде лоша.
Расим Љајић, можда лекар, можда новинар
Власти су се мењале, а он је остајао. Још од демократских промена 2000. године, Расим Љајић је био део сваке Владе Србије.
Због засићења функцијом, али и због све чешћих шала о дуговечности на његов рачун, досадашњи министар туризма и телекомуникација одлучио је да “дигне сидро” и препусти своје место партијској колегиници.
Одлазећи министар је по струци доктор медицине. Медицински факултет је завршио у Сарајеву, а поред тога је и добар познавалац страних језика – говори течно руски и енглески језик, наводи се у његовој званичној биографији. Иако је, како се наводи у биографији, желео да остане да ради на факултету, живот га је одвео у другом смеру, те је тако крајем осамдесетих година почео да ради као новинар, одакле је веома брзо упливао у политичке воде.
С обзиром на то да је шанса да ради на факултету пропала и да је без адекватног радног искуства у лекарској професији, бившем министру Љајићу преостаје да се опроба у новинарском занату или да се окуша као преводилац. Ако не успе у томе, Љајић би могао да се прикључи свом некадашњем колеги из Владе Србије Млађану Динкићу у уметничком стваралаштву, имајући у виду да има искуства и као текстописац.
Досадашњи министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је дипломирани студент Факултета за пословне студије на Мегатренд Универзитету, судећи према званичној биографији, и тренутно је на трећој години докторских студија економских наука, смер пословна економија, на Факултету за економију и инжењерски менаџмент. Пре министарске, био је на неколико директорских функција, као извршни и финансијски директор. Својевремено је тврдио, описујући своје стручне компетенције, да је по образовању “финансиста”, а сада ће имати прилику да се докаже у поменутој области.
Уколико не буде могао да пронађе ангажман међу “финансистима”, Ђорђевић ће моћи да се опроба као стенд ап комичар, имајући у виду да је током свог мандата често умео да забави публику својим гафовима.
Горан Триван, илузиониста
Бивши министар за заштиту животне средине Горан Триван након одласка из Владе Србије, у којој је, према Вучићевом мишљењу био неприметан, моћи ће да се бави пејзажном архитектуром, имајући виду да је на истоименом одсеку, при Шумарском факултету, стекао и диплому.
У његовој званичној биографији наводи се да је био и министар за омладину и спорт 1991. године. Након тога радио је у ЈП Србијашуме, најпре као директор Бироа за пројектовање, планирање и развој, а касније је постављен на место Извршног директора те компаније. Такође био је секретар за заштиту животне средине Града Београда од 2008. године до именовања за министра, у јуну 2017. Године.
Имајући у виду таленат Тривана да нестане, као што је био случај прошле године кад је Београд био један од најзагађенијих градова на свету, након чега је Вучић морао да реагује и да се јавно запита “да ли је министар жив”, посао илузионисте се намеће као озбиљна могућност за његов даљи ангажман. А ако одлучи да се ипак бави пејзажном архитектуром, што му је ужа специјалност, онда одлазећи министар мора да размотри селидбу из престонице, јер заменик градоначелника Београда Горан Весић баш и није љубитељ зеленила и дрвећа.
Владан Вукосављевић, може да се посвети писању саопштења
Одлазећи министар културе Владан Вукосављевић по струци је правник. А поред права, разуме се и у вођење фирми – био је директор предузећа за промет некретнинама и пружање правних услуга. Од 2002. до 2013. године, био је директор и сувласник предузећа за односе с јавношћу “Логос Публиц Релатионс”. Након тога следи политички ангажман, прво на позицији секретара за културу Града Београда у периоду од д 2013. до 2016. године, након чега преузима функцију министра за културу и информисање у Влади Републике Србије.
Имајући у виду пословно искуство које претходило министарској позицији, нема сумње да ће Вукосављевић веома брзо пронаћи ново радно место. А ако ипак буде у проблему да дође до радног ангажмана, могао би да постане “професионални писач саопштења”, имајући у виду да је током свог министровања показао завидне способности у овој области. Ако пак не буде ни ту успео да добије радни ангажман, познавање француског и енглеског језика би могло да га, попут горе поменутог Расима Љајића, препоручи за неку преводилачку позицију.
Младен Шарчевић, срдити министар водиће приватну школу
Министар просвете Младен Шарчевић дипломирао географију на Природном-математичком факултету у Београду. Како се наводи у његовој званичној биографији, свеукупно професионално ангажовање Шарчевића везано је за област образовања. Радио је као васпитач у Дому ученика Средње железничке школе у Београду и као професор географије у неколико београдских школа. Био је и директор ОШ “Никола Тесла”, а 2003. године покреће као рад гимназије “Руђер Бошковић”, где постаје директор, да би две године касније основао истоимену приватну основну школу. Након директорске функције уследила је министарска, те је тако од 2016. био на челу министарства просвете.
С обзиром на то да поседује приватну школу, за Шарчевића нема зиме, бар кад је у питању даљи радни ангажман. Тако ће овај “строги” министар, који је неретко волео да да процењује интелектуалне способности својих саговорника, најзад престати са професионалним деформацијама и посветити се васпитању деце уместо новинара. Ако му у међувремену досади напорни рад у образовном систему, Шарчевић би могао да купи такмичарац (штап) и да од рекреативног постане професионални риболовац. С обзиром да у његовој биографији стоји да је љубитељ овог спорта.
Нела Кубуровић Кисић, читав живот у правосуђу
Одлазећа министарка правде је током читаве професионалне каријере радила као правница. Прво као приправник-волонтер у Првом општинском суду у Београду, након чега добија место судијског помоћника где је радила до 2008. Године. Након тога уследила је селидба у Министарство правде, где је променила неколико позиција, затим рад у Високом савету судства, па повратак у министарство где је након функције помоћника дошла до министарске позиције 2016. године.
Имајући у виду правно искуство и досадашњи радни ангажман министарке Кубуровић Кисић, извесно да ће се за њу пронаћи нека позиција у правосудном систему Србије. А да ће њена фамилија ипак остати део Владе Србије потврђује именовање њене заове Дарије Кисић Тепавчевић на министарску позицију.
Ако јој досади сувопарни посао у правосуђу, као могућност и рад у фирми њеног супруга и Даријиног брата Бојана.
Подсетимо, истраживање БИРН-а показало је да су од 2013. године до данас фирме НИТЕС групе, а чији је један од директора Бојан Кисић, само у Србији потписале 27 уговора вредна око 26,8 милиона евра, саме или у конзорцијуму са другим фирмама. Само у априлу 2020, НИТЕС је склопио три уговора са Министарством здравља, укупне вредности 3,2 милиона евра.
ТопПрес/ Извор: Нова