Српска православна црква и верници данас обележавају празник Светог Илије, у народу познатог и као Илија Громовник.
Свети Илија се сматра најсиловитијим међу огњеним свецима, па се светкује с великим страхопоштовањем. Свети Илија рођен је граду Тесвиту, због чега је назван Тесвићанин. Сматра се једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, поготово од израелског цара Ахаве и његове жене Језавеље.
Био је међу пророцима који су се на Тавору поклонили сину Божјем на Преображење Господње, па се зато његов лик слика на преображенским празничним иконама. Верује се да није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо.
Према народној традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Народни обичаји и веровања
На Светог Илију не ради се у пољу, да се не би навукао гнев светитеља. Према народном веровању, ако данас грми, пропашће целокупан овогодишњи род ораха и лешника.
Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара.
Такође, верује се да после Светог Илије лето полако пролази, па је у народу позната изрека „Од Светог Илије, сунце све милије“. Након данашњег празника се, према веровању, више не треба купати у рекама.
Мед који се вади на Илиндан служи као лек, па ако знате неког пчелара, обавезно га данас узмите. Народ верује да мајке њиме треба да намажу децу по образима како би била здрава.
По предању, на Светог Илију пре подне је лето, а поподне јесен.
На Светог Илију у великом броју градова и села организују се вашари, а слави се и као крсна слава.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, према указу из 1924. године. Та традиција је прекинута пропашћу Краљевине Југославије, али је обновљена 1992. године.
ТопПрес/ Извор: Информер. рс