Пољопривредни стручњаци очекују добре приносе сунцокрета, соје и кукуруза, чија жетва је у току, а када се томе дода да је род пшенице такође био добар, очекују да ће ових култура бити довољно и за наше потребе и за извоз.
Како за Танјуг каже директор Удружења Жита Србије, Вукосав Саковић, ретко се дешава као што се ове године десило, да род и пшенице и соје и кукуруза буде добар, а сунцокрета солидан.
Када је реч о уљарицама, које се сада жању, жетва сунцокрета је обављена на око 90 одсто површина, а што се приноса тиче, наш саговорник наводи да постоје разлике у појединим подручјима, па се приноси крећу од 2,2 до 4,1 тоне по хектару.
„Више је разлога за разлике у приносима, почев од избора хибрида, примене агротехничких мера а на приносе у неким регионима утицале су и болести, настале зато што неки произвођачи сунцокрет на истим њивама гаје чешће него што би требало. Они обично гаје по три културе па их наизменично сеју на истим њивама, те се сходно томе културе смењују на сваке три године, а сунцокрет би на истој њиви требало да се гаји тек сваке шесте године, каже Саковић.
Очекује се да приноси сунцокрета буду од три до 3,2 тоне по хектару а што се цене тиче, прошле недеље се, каже, сунцокретом трговало по цени од 35 до 35,5 динара, што је свакако боље од лањске цене, када је килограм сунцокрета коштао између 31 и 32 динара.
На подизање цене сунцокрета, додаје он, утицаће и укључивање једне бугарске уљаре на наше тржиште, чиме ће се конкуренција страних уљара за наш сунцокрет појачати.
За разлику од сунцокрета, чија жетва је при крају, жетва соје је тек почела, али се већ сада може проценити да ће принос бити добар и како наводи Вукосав Саковић износиће барем три и по, а можда чак и 3,7 тона по хектару.
“ Очекујемо да овогодишњи род премаши 800.000 тона. Од тога би 300.000 требало да се извезе, за наше домаће потребе је неопходно око 400.000 тона,а остатак иде у прелазне залихе за ову годину“, каже Саковић.
Раније је термински продато око 70.000 тона, а тренутна цена соје износи око 40 динара за килограм.
Почела је и жетва кукуруза, а ако се тачним покажу садашње процене да ће принос бити већи од осам тона по хектару, то ће значити да ћемо имати рекордан принос ове културе.
Директорка Пословне заједнице „Индустријско биље“ Олга Чуровић за Танјуг истиче да су добром роду уљаних култура знатно допринели и повољни метеоролошки услови.
Према подацима које наводи, сунцокретом је засејано 210 до 220.000 хектара, сојом око 220 до 230.000 хектара, домаће фабрике прераде између 500.000 и 600.000 тона сунцокрета, док се годишња прерада соје креће од 250.000 до нешто мање од 400.000 тона, зависно од рода.
“ Ми смо извозна земља аграрних производа и без извоза нема опстанка пољопривредне производње. Имамо велике вишкове финалних производа па смо лане извезли близу 190.000 тона сировог уља, док је извоз сунцокрета износио 157.000 тона“, каже Олга Чуровић.
Она оцењује да ћемо и ове године имати производа за извоз барем колико и прошле године, а колико ћемо извести, не зависи само од нас већ и од политике других земаља.
А колико је значајно наше учешће у укупној европској производњи уљарица, показују подаци да се 6,2 одсто сунцокрета и око 17 одсто европске соје, произведе у Србији.
ТопПрес/ Извор: Танјуг