Органска пољопривредна производња у Србији је све заступљенија и све је веће интересовање произвођача да је покрену, о чему говори повећање њиховог броја и површина под таквом врстом производње, каже за Танјуг саветница министра пољопривреде за органску производњу и чланица организације „Serbia organica“ Ивана Симић.
„Тренутно је око 21.000 хектара под овом производњом и има близу 7.000 произвођача. Последњих година је добар тренд раста површина, броја произвођача, али и извоза ове хране“, поврђује Симићева.
Она наводи да је више фактора који утичу на оваква тренд, а један до њих су подстицаји које даје министарство.
„Подстицаји су претходних неколико година били све бољи. Такође, тренд у свету, па и Србији је да потрошачи све више брину о здравој исхрани, а пандемија је то још више подстакла. Такође, органска производња има изузетан друштвено-економски значај, јер је велики чинилац очувања сеоских подручја и идеална је за замље попут Србије, које имају мала газдинства са просеком око пет хектара, а такви произвођачи су све мање конкурентни без производа који дају додату вредност“, објашњава Симићева.
Истиче да има врло много површина погодних за органску производњу у брдско-планинским подручјима јужне и југоисточне Србије, а делом и у западним и централним деловма земље.
„Морам да додам да седам одсто површине Србије чине заштићена подручја, која су идеална за ову врсту производње. Предност оваквих сеоских подручја на којима годинама није било никакве производње је то да могу брзо да добију статус органских“, објаслина је Симићева.
Она је изнела податке да је сада свега 0,6 одсто пољопривредног земљишста под органском производњим, и нагласила да је задатак министарства да у наредних пет година те површине буду повећане на два до три одсто укупног обрадивог уземљишта.
У ту сврху, додала је саветница министра, ове године је уредбом опредељено око 250 милиона динара за органску производњу, а већ наредне године ће та средста бити увећана за више од 60 одсто на 380 милиона динара.
„Органски произвођач може да оствари подстицај од 26.000 динара по хектару, а на тај износ могу да рачунају и они који су у поступку конверзије и стицања статуса органских произвођача“, нагласила је Симићева.
Он каже да је Србија највише позната као произвођач и извозник органског воћа, али да се све више тражи поврће.
„Корона је променила навике људи, па се све више тражи органско поврће и тражи се извоз смрзнутог поврћа, али су засад мале површине под поврћем и то све апсорбује домаће тржиште“, навела је Симићева.
Наглашава да домаће и страно тржиште траже зачинско и лековитио биље и да се последњих година примећује тренд развоја органског сточарства.
„Органски сточари добијају подстицаје веће за 40 одсто у односу на конвенционално сточарство. Држава произвођачима који су у поступку конверзије рефундира половину трошкова конверзије, а уколико су из подручја са отежаним радом у пољопривреди, добијају 65 одсто помоћи. Ове године је могао да се оствари максималан износ по кориснику од милион динара“, рекла је Симићева.
Приметила је да последњих неколико година све више људи из градова иде на село и тамо се бави пољопривредом, па и органском.
„Из разговора са тим људима стичемо утисак да су јако задовољни и да им је то генерално побољшало квалитет живота. Они углавном снабдевају становнике градова, тако што им донсе храну на кућну адресу“, рекла је Симићева.
Један од таквих примера је „Еко домаћинство др Чупић“ из Сопота на Космају, које је посетила екипа Танјуг.
Ана Чупић је доктор медицине, специјалиста исхране, њен супруг Александар доцент на Саобраћајном факуктету у Београду и они су 2012. године купили сеоско домаћинство на Косјмају, где су се преселили из Београда и сада ту живе са петоро деце.
Чупићи уз своје основне послове гаје органско воће и поврће на отвореном и у неколико великих пластеника, а имају планове да посао прошире на сеоски туризам.
„У почетку смо ту производили храну за своје потребе, али су временом те наше баште расле и појавили су вишкови које смо прерађивали у зимницу. Долазили су пријатељи којима се то допало и 2018. смо постали сертификовани органски произвођачи“, каже Чупићева.
Открива да та породица још увек не живи од органске производње, већ она и њен супруг улажу у производњу здраве хране од својих плата.
„Али је добро то што та производња сваке године расте и што видимо да једна породица може делимично да живи од тога и да се све више прича о здравој исхрани и нацину живота, тако да мислим да има будућности у органској производњи хране“, оценила је Чупићева.
Она упозорава да почетници у овом послу тешко могу да опстну без финасијских улагања из других извора, јер озбиљна производња тражи озбиљна средства, много рада и знања.
Чупићи су крајем године, на предлог Министарства пољопривреде, добили пола милиона динара бесповратних средстава на конкурсу НЛБ банке који она сваке године расписује за органске произвођаче.
„Новац смо добили за пројекат изградње магацина и продавнице, јер смо приметили да све више људи долази на имање да купи наше производе. С обзиром на то да имамо озбиљне капацитете за производњу, мало ћемо се усмерити на продају, маркетинг и сеоски туризам“, најавила је Чупићева.
Она је објаснила да газдинство има шуму и језерце где посетиоци могу да се одморе, да попију неки здрав домаћи сок или поједу салату направљену од свежег поврћа са имања.
„С обзиром на то да сам специјалиста исхране, могла бих лепо да избалансирам оброке, тако да заокружимо тиме ту нашу производњу. Ми се трудимо да од овога направимо причу која би људима била прихватљива, која би помогла и била инспиративна да можда и они тако нешто ураде“, наглашава Чупићева.
Чупићи истичу да купцима продају исклључиво храну коју једу они и њихова деца.
Сем свежег поврћа, то су различите врсте зимнице спремлљене по рецептури из Прокупља, њиховог родног краја, што гарантује да се ради о укусној храни.
„Сестра мог супруга је прехрамбени технолог, тако да су то контролисане рецептуре, без конзерванса и трудимо се да не додајемо шећер у све у шта не мора да се додаје, него се користе здравији и прихватљивији заслађивачи“, рекла је Чупићева.
ТопПрес/ Извор: Танјуг