Пожега – Породица са троје и више деце у Србији је из године у годину све мање. Ипак, Алемпијевићи из села Прилипац код Пожеге пркосе тој статистици. Наташа и Боривоје иако јако млади већ имају петоро здраве деце, која увесељавају сваки њихов дан. Кажу, срећни су и задовољни, али сасвим случајно управо због велике породице врло често се нађу у проблему.
„Породица је велика и треба доста новца да се преживи. Срећни смо јер имамо нашу кућу и аутомобил, али онај скроман и обичан, који сам могао да приуштим штедећи годинама. Међутим, кад кренемо код доктора морамо сви је јер је кућа удаљена од града и старију децу не смем оставити саму. Ми се спакујемо у возило без проблема, али нас полиција обавезно заустави и пише казну јер је у колима седам особа“, прича за РИНУ отац Боривоје.
Схвата да је безбедност у саобраћају најважнија, али је тренутно у јако незавидној ситуацији. Новца за већи ауто нема, а децу мора повести на преглед. Све време вози по ограничењу и не прави прекршаје. Оно што га је, како каже, највише заболело јесте коментар једног саобраћајног полицајаца приликом заустављања.
„Дам ја њему моја документа, а он мени да нисам нормалан. Каже, да кад сам већ правио толику децу, треба да купим аутобус да их возим. Ја ућутим шта ћу, али душа ме је у том тренутку заболела и грло ми се стегло. Није да ја возим сву децу из обести него зато што тако морам. Да имам новца сигурно бих купио већи ауто. Моја деца су моје највеће богатство. Радим по цео дан како бих им обезбедио све што треба и кад дођем кући и кад ми потрче у заграљај, све заборавим и као да се поново родим“, каже овај отац петоро деце.
Најстарији син Милорад има девет година, затим Дарко седам, Анђела четири, Ивана две, и мезимац свих најмлађи Младен има свега шест месеци. Средином октобра преселили су се из удаљеног ариљског села Висока у пожешки Прилипац. Ту су се скућили како би деци олакшали живот и школовање. Вредно раде и иако није било лако обезбедили су оно основно. Не жале се већ иду корак по корак.
„Навикли смо да радимо. Муж је запослен, а ја имам посла око стоке. Ово где смо сада за нас је мали скромни рај, деца нам расту у здравом окружењу. Срећни смо и благословени са петоро деце, то је била Божија воља да постанемо велика породица. Обавезе су огромне, али и срећа. Све стигнемо и да намиримо стоку, учимо са њима и да се играмо“, каже мајка Наташа за коју се може рећи и да је права жена храброст јер има само 27 година, а већ петеро деце.
ТопПрес/РИНА
