Ова планина је била трговачки и административни центар Србије

Ова планина је била трговачки и административни центар Србије

Горњи Милановац – На шумовитим обронцима планине Рудник од кад је света и века копала се руда, а народ различитих вера и нација насељаво је ово подручје. Археологе из године у годину изненађује оно што током својих ископавања пронађу у утроби земље, а сви материјални докази сведоче да се у срцу Шумадије некада давно живело поприлично луксузно.

„У 14. и 15. веку планина Рудник била је трговачки, верски и културни центар овог подручја, а свој највећи процват доживљава у доба деспотовине. Због изузетно повољног тла и руде, ову планину су поред Срба насељавали и богати трговци из Дубровника и Котора“, каже за РИНУ, Ана Цицовић археолог Музеја рудничко-таковског краја.

Ана Цицовић, фото: РИНА

Детаљна археолошка итраживања на овој планини започела су 2009. године у сарадњи са Министарством културе. За ових једанаест година на падинама Рудника пронађени су остаци средњовековних грађевина, за то време потпуно необичних.

„Градско насеље из доба Немањића састојало се и из вишеспратница и могло је бити изграђено само на пристојној удаљености од рударских окана и такозване индустрисјке зоне. Трг је био густо насељен, а један од најинтерсантнијих материјалних доказа свакако су остаци куће која се састојала од два дела. На приземљу је био економски објекат, а живело се на другом спрату. Тај стамбени део био је и осликан фрескама на којима се налазио лик заштитника“, истиче Ана Цицовић.

Тадашњи рудници бакра и злата били су са једне стране благосов, а са друге проклетство, јер су због великох богатства Рудник желели да освоје многи. Зато су се на његовом подручју налазиле и бројне радионице у којима се правило средњовековно оружје, па се може рећи да је ова планина у то доба била и центар наменске индустрије. О специјализацији за одрђене врсте оружја говоре и имена данашњих села попут Копљаре, Штитаре и Лукаре.

„Заповедници српске војске и племићи у то време морали су да буду и полиглоте, због великог броја страних трговаца. На Рудник је у то време у запечаћеним оловним пломбама (слично данашњим шлеперима) стизала луксузна роба, а извозила се руда. Сребро, злато и олово ишло је у Борач, а затим даље према Београду. Археолошки налази открили су средњовековну Србију као богату земљу, добро уређену законима и са развијеном администрациојом“, рекао је Дејан Радичевић професор на Филизофском факултету у Београду.

Дејан Радичевић, фото: РИНА

Планина Рудники и ове године је место где неколико археолога врши изутено битна истраживања. Раде се ископавања на локалитету Дрење, где је пре пет година пронађен печатник кнеза Лазара, алии по први пут истражује се предео испод Острвице, где су откривени остаци средњовековне цркве.

ТопПрес/ РИНА

Фото: РИНА

KOMENTARI