Ваљево – Вештачко језеро Ровни смештено на 15 километара од Ваљева настало је због потребе водоснабдеавња неколико градова и општина Колубарског округа. Изградња бране Стубо-Ровни је почела још 1988. године, прекинута већ 1991. да би била настављена 2001. године а званично завршена у септембру 2015. године. Изградњом бране и пуњењем језера, потопљена је Црква Светог Арханђела Михаила у Тубравићу, позната као „Ваљевска Грачаница“ што је изазвало контроверзе у јавности. Чланови Ронилачког спортског клуба „Борац“ из Чачка одлучили су се да зароне управо до ње и како кажу, остали фасцинирани призорима на које су наишли под водом.
„Еуфорија, узбуђење, поштовање и доза страха. Не знам како бих другачије описао тај зарон. Врх крста је на три метра испод површине, а врата на око 10, температура воде је око пет степени. Зато смо користили опрему за роњење у хладној води. То је место на ком није много њих ронило и заиста се не може описати речима. Знате да роните како би видели једну велику светињу под водом. Да ли је одлука о потапању исправна или не у то не улазимо али осећај је посебан“, каже за РИНУ ронилац Бојан Драшковић.
Како су били једни од ретких који су се усудили да зароне баш на тој локацији, својом камером су забележели како је то све изгледало. Иако су у клубу сви професионалци, кажу да пред њима није био нимало лак задатак.
„Долазак до саме локације није нимало лак, ношење опреме која је тешка око 50 килограма и цела припрема захтевали су изузетну физичку припремљеност и упорност. Са мном су били још Борис Бајић, Игор Милосављевић и рођени брат Братислав. Оно што смо искусили овим зароном вредело је сваког уложеног труда“, рекао је Бојан.
Ронилачко спортски клуб „Борац“ има око 20 активних чланова, једног инструктура и два асистента за сада. А циљ ових момака јесте промоција овог предивног спорта у њиховом граду. Често им се Чачани обраћају са молбама, а једна је била посебно необична.
„Били смо ангажовани од стране једног деведесетогодишњака који је пре 40 година намерно потопио свој комби у Западну Мораву. Невероватно је, али смо успели да га пронађемо, али донекле подразумевано баш у лошем стању. Две трећине комбија било је затрпано у муљ, стене и камање. Једна трећина била је доступна, али се кидала као лист од папира“, открива Бојан.
Поред свих ових лепих ствари и фантастичних подводних предела, тежу страну посла за ове храбре спортисте представљају ситуације кад их ангажују како би пронашли особе које су у води настрадале. Иако никоме у тим тренуцима није лако и тада су на висини задатка и зато капа доле за ове Чачане.
ТопПрес/ РИНА
