Најмање три српска прехрамбена производа могла би да буду заштићена посебном ознаком квалитета и порекла на рафовима Европске уније. Највеће шансе да уђу у елитни клуб имају – ариљска малина, футошки купус и сремски кулен. То ће бити први пут да српски производи буду заштићени и као такви да се продају у Европи.
Пре неколико дана почела је реализација двогодишњег пројекта „Развој органске производње и политике квалитетне хране у Србији“, а који би требало да омогући да три прехрамбена производа буду заштићена посебном ознаком квалитета и порекла на рафовима ЕУ.
Са седам процената територије која се налази у заштићеним еколошким зонама Србији омогућава да буде лидер у региону по производњи органске хране.
Пројекат за јачање органске производње
Овај пројекат састоји се из два дела. Први је јачање капацитета Србије у области органске производње, а дуги део се односи на дефинисање квалитета ових производа. По завршетку пројекта, а који финансира Италија, Француска и Аустрија вредног 1,1 милион евра, и који ће трајати две године, знаће се који производи имају шансу да буду привилеговани и у друштву 1.000 оваквих из целог света.
– До краја пројекта имаћемо најмаје три производа који ће имати припремљене спецификације и који ће бити предмет регистрације на нивоу Европске уније. Иако још није одређено којма ће три производа да се нађу у „елитном клубу“, шансу имају ариљска малина, футошки купус и сремски кулне – истиче Бранислав РакетићСертификат о географској ознаци порекла имају Ариљска малина и Облачинска вишња, ускоро и ајвар са Копаоника
У Србији су сертификат о географској ознаци порекла раније добиле Ариљска малина и Облачинска вишња, а требало би да га добије и Копаонички ајвар. Управо ова ознака географског порекла требало би да помогне у побољшавању имиџа, односно препознатљивости српске хране, али и да производ буде заштићен и да му се омогући бољи пласман на инострано тржиште. Шансу да буде заштићена има и боровница, која се производи у нашој земљи. Ова сертификација је резултат пројекта „Развој ознака географског порекла у сектору хране и пољопривреде“, који Министарство појопривреде, у сарадњи са ФАО и Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), реализује од 2014. године.
За пет година извоз органске хране осам пута порастао
Иначе из године у годину расте број оних који се одлучују за органску производњу. Како указује Бранислав Ракетић, у 2012. било је 1.073 произвођача, док 2017. три пута више – 3.677. Од тога 451 има сертификате, док је 3.226 су кооперанти. Највише обрадиве површине под органском производњом је у Војводини (53,67 одсто), и Јужној и источној Србији (32,39 одсто). Најмање у Шумадији и западној Србији (13,67 одсто) и Београду (0,27 одсто). За пет година вредност извоза је скоро осам пута увећана са 3,7 милиона у 2012. на 23,1 милиона евра у 2017. а то указује на потенцијал.
Ко би још могао у трку за ознаку посебног квалитета
А ко би још имао шансе на сведском тржишту, осим сремског кулена, Ариљске малине и Облачинске вишње? Подужи је списак… а на њему – Ужичка говеђа, свињска пршута, као и сланина, потом сремска домаћа кобасица, салама, Пожаревачка кобасица, Ртањски чај, Кривовирски качкаваљ, Хомољски овчији, козији и крављи сир, Вршачко шампион пиво, Кладовски кавијар, Апатинско јелен пиво… Затим, Петровска Клобаса, Лесковачко роштиљ месо и домаћи ајвар, Ваљевски дуван чварци, Сврљишки качкаваљ, Хомољски мед, Сврљишки белмуж, Старопланински качкаваљ, Фрушкогорски липов мед, Качарски мед, Сјенички овчији сир и јагњетина, Пиротски качкаваљ од крављег млека, Сомборски сир, Ечански шаран, Златарски сир, Сјенички крављи сир, Лемешки кулен, Вршачка шунка, Врбички бели лук, Ђердапски мед, Сврљишки крављи сир, Бегечка шаргарепа, Власински мед, Сјеничка стјеља…
ТопПрес/ Извор: Блиц, Данијела Нишавић