На данашњем састанку у Палати Србија разматрана је завршна верзија Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2019. години на целокупној територији Републике Србије, а нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу. Састанку су присуствовали председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић са потпредседником овог одбора проф.др Милованом Митровићем, председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић, представница задружног савеза Војводине Јелена Несторов-Бизоњ, проф.др Зоран Кесеровић и агроекономски аналитичар Бранислав Гулан.
У 2019. години програмом који је осмислио и већ трећу годину за редом успешно реализује Кабинет Милана Кркобабића, министра задуженог за регионални развој, задругама је бесповратно намењено нешто око 700 милиона динара, што је за 3,5 пута више него у 2017. години, када је започет пројекат „500 задруга у 500 села“.
Министар је најавио да ће ове године средства добити око 70 задруга, као и новине у овогодишњем програму у смислу подстицања специјализованих задруга (као искорак у односу на мешовите) и интензивну производњу која у перспективи има више фазе прераде. Домаћинима Србије министар је поручио: – Паре су и ове године обезбеђене, држава вас неће изневерити.
Академик Драган Шкорић изразио је задовољство што Академијски одбор САНУ поново ради са Кабинетом министра задуженог за регионални развој на заједничком пројекту обнове задругарства: – Жеља нам је да ове године имамо што више задруга са интензивном производњом и да искористимо све природне ресурсе које имамо и тако покренемо и оживимо наша села.
У 2018. години бесповратна средства добило је 72 задруге, од којих су две сложене, на целој територији Србије, укључујући и једну задругу са Косова и Метохије. Новоформираним задругама је и ове године намењено до 7,5 милиона, а старим задругама до 15 милиона динара. Радује чињеница да је, без обзира на подстицајна средства државе које су неке од задруга добиле, од средине 2017. године, када је покренут пројекат популарно назван „500 задруга у 500 села“ основано 350 нових задруга, што говори о враћању поверења у удруживање у Србији.
Очекује се наставак позитивног тренда ширења задругарства у земљи и стварање позитивне целокупне климе за опстанак села Србије. Како је министар већ раније најавио, у плану је формирање „Националног тима за спас села“ који ће имати задатак да сагледа и утиче на све предуслове квалитетног живота на селу. Осим задруга, као окоснице привредних делатности сваком селу су неопходни и здравствена заштита, образовање, спортски и културно-уметнички садржаји и на томе се мора активно радити, како би млади људи који тамо живе пожелели да на селу и остану, а неки од оних који су отишли и да се врате.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс