Наши далеки преци, неандерталци, живели су у дубини Рисовачке пећине пре око 50.000 година. Робустне телесне грађе и велике физичке снаге, прилагодљиви и спретни, одржали су своју врсту у суровим условима последњег леденог доба. Вешти ловци и сакупљачи плодова, оставили су на том месту трагове живота и културе.

“Од камена и костију уловљених животиња, неандерталци су посебном теником израђивали алатке за лов на дивљач из непосредне близине: то су врхови копаља, затим, алатке које су имале намену да черече дивљач, затим ту су стругачи који су служили за обраду коже и крзна, коштана шила, бодежи”, објашњава Олга Срачевић, археолог Народног музеја у Аранђеловцу.

Рисовачким пространствима кретала су се крда рунастих мамута, степски бизон, носорог јелен, пећински медвед, лав. Око 8.500 фосилних остатка, палеонтолози су проналашли у пећинским наслагама.

“Око пет хиљада фосила, припада пећинским медведима и они су нестанком вегетације, пресељенењем – због леденопских услова, нестали са овог простора пре 25.000 година”, каже Дивна Весић, виши водич.

Истразивање пећине почело је 1953. године. Дуга је 190 метара са константном температуром између 10 и 12 степени. Вода која продире кроз кречњачке стене, створила је Рисовачке сузе, ћилибарску собу, чипку, задивљујуће фигуре пећинског накита.

Природа је овде својом магијом, формирала и камен среће. Мермерни оникс – кажу, ако га додирнете, свака жеља ће вам се испунити.

За посетиоце је отворена пре три деценије. Са око 30.000 туриста годишње, Рисовача је међу најпосећенијим пећинама у Србији.

“Током ове године почећемо један веома важан пројекат – то је проучавање биљног и животињског света на самом споменику природе Рисовачка пећина”, најављује Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.

Својеврсна палеонтолошка ризница непроценљиво је сведочанство о времену настанка цивилизације. Некадашњи дом неандерталског цовека данас је станиште ретких инсеката и слепих мишева.

ТопПрес/ Извор: РТС