Поред затворских и других казни, као што су одузимање дозволе, новчани пенал или казнени бодови, возачи који под утицајем алкохола изазову саобраћајну несрећу, могу да плате одштету и до 2,5 милиона евра. Ово предвиђа нови закон о обавезном осигурању у саобраћају, који ће се на јесен разматрати у Скупштини Србије.
Наиме, они губе права из осигурања, односно постају такозвани регресивни дужници према осигуравајућем друштву, које је оштећеној страни исплатило надокнаду, пишу „Вечерње новости“.
– У ситуацији када возач пијан изазове саобраћајну незгоду, он ће у крајњој инстанци исплатити комплетну материјалну и нематеријалну штету коју је причинио. Ти износи могу да буду вишемилионски, а исплата може да траје и по неколико година, чак и дуже, и не може се избећи – објашњава Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије (УОС).
Пијани возач школује децу настрадалог
Он каже да, уколико учесник у саобраћају пијан изазове незгоду у којој погине једно лице, накнада штете по основу душевних болова за смрт блиске особе може да износи и до 100.000 евра. На ту накнаду имају право сви чланови породице. У случају да онај ко је изазвао незгоду оде у затвор, штету ће платити његова породица или ће бити исплаћена из његове имовине, или тек кад изађе из затвора, али са каматом која знатно подиже укупну суму. Уколико настрадали има малолетну децу, урачунаће се и трошкови њиховог школовања.
– Осим породице оштећеног, пијани возач угрожава и доводи до ивице егзистенције и своју породицу – каже генерални секретар УОС.
И у незгодама у којима повређене особе доживе тешке телесне повреде са умањеним животним и радним способностима, износ накнаде штете је вишемилионски, веома често и знатно већи од незгоде са погинулима, јер се плаћа и изгубљена зарада, а штета која настаје због тога може да достигне износ од више стотина хиљада евра.
Колико је овај проблем велики у нашој земљи, најбоље показују подаци које је јуче презентовао начелник саобраћајне полиције МУП Србије, Небојша Арсов.
У Европи још ригорознија казна
По садашњем закону, максимални износ по једној саобраћајној незгоди, за штете на стварима јесте 200.000 евра и милион евра за штету на лицима.
Предлогом новог закона предвиђен је нови лимит и то 500.000 евра за штету на стварима и 2.500.000 евра за штету на лицима.
– У ЕУ је лимит 5 милиона евра, па наши возачи то морају да имају на уму кад возе ван Србије – каже Јовановић.
Неки не хају ни на садашње казне
Само у јуну и јулу откривено је 410 тешко алкохолисаних возача који су сели за волан са више од два промила алкохола у крви.
– Нажалост, и поред тога што је казна за ово дело од 30 до 60 дана затвора, 120.000-140.000 динара, 15 казнених поена и девет месеци забране управљања возилом, има и оних који не хају – каже Арсов.
Поражавајућа статистика
– На путевима у Србији, од почетка године, догодило се 22.000 саобраћајних незгода у којима је погинуло 310 особа, док је тешке телесне повреде задобило више од 1.800 људи. Само у периоду од 1. јуна до јуче догодило се 7.800 саобраћајних незгода, са 149 погинулих и 800 повређених – рекао је Арсов.
Август је годинама уназад месец када на нашим путевима настрада највише особа (62), следе октобар и септембар са 61, односно 58 погинулих, због чега ће саобраћајна полиција наставити с појачаном контролом и после завршетка летње сезоне.
У претходној години, возачи са недозвољеним нивоом алкохола у крви изазвали су 11 одсто незгода, при чемуу је то учешће у несрећама с настрадалима износило 14 одсто. Проценат оних који возе под дејством алкохола расте у јулу и августу, због сезоне годишњих одмора и низа манифестација чији посетиоци конзумирају алкохол.
– У последњих годину дана смањен је број несрећа са настрадалим особама у којима су учествовала алкохолисана лица са 16 на 14 одсто – каже Бобан Милинковић, заменик начелника саобраћајне полиције МУП Србије.
– Та разлика од два досто значи да је сачувано десетак живота и неколико стотина људи је мање тешко повређено.
Најчешћи узровци тешких несрећа са настрадалим лицима су, поред алкохолисаности, и превелика брзина, коришћење мобилних телеона у току вожње, и невезивање појасева, нарочито на задњим седиштима.
– Посебан проблем су родитељи који не користе сигурносна седишта за превоз деце. Нажалост, огроман број малишанаје настрадао управо у родитељским аутомобилима, јер су били небезбедно превожени – каже Милинковић.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости