Привредна комора Србије упутила је претходних дана Влади Србије и ресорним министарствима три иницијативе: за смањење пореза и доприноса на зараде, за смањење пореза на добит предузећа са 15 на 10 одсто и за измену Закона о раду у циљу спречавања могућности злоупотребе боловања запослених. Привредна комора Србије као највећа асоцијација српских привредника спроводи низ активности на побољшању и модернизацији законодавног оквира у Србији, пословне инфраструктуре, као и на отклањању препрека за пословање и поједностављењу административних процедура, како би се изградио стабилан, предвидив и стимулативан привредни амбијент који ће допринети успешном пословању компанија и развоју конкурентне привреде – истиче Кристина Ђурић, руководилац Центра за правне и економске иницијативе и политике ПКС.
Она наводи да су у претходном периоду обављене консултације са пословном заједницом у циљу унапређења пословног амбијента и развоју конкурентности домаће привреде.
– Анализирани су важећи прописи са аспекта потреба привредника и у разговору са представницима различитих сектора уочене су одређене могућности за побољшање регулативе у области фискалног система на начин којим би се створио стимулативан привредни амбијент – објашњава Ђурић. – Међу највећим препрекама за ново запошљавање радника јесте високо пореско оптерећење зарада.
Наиме, прегледом стопа обавезних социјалних доприноса и стопе пореза на зараде може се видети да се веће оптерећење на зараду остварује путем доприноса. Уколико се погледа неколико година раније може се установити тенденција пада када је реч о стопи пореза на зараде – од 1. јуна 2001. године износила је 14 одсто, од 1. јануара 2007. године 12 одсто, а од 30. маја 2013. године у примени је стопа од 10 одсто. Док се код обавезних социјалних доприноса уочава тренд раста. Тако је, на пример, стопа доприноса за ПИО: од 1. септембра 2004. године износила 22 одсто, од 30. маја 2013. године 24 одсто, а од 1. августа 2014. године у примени је стопа од 26 одсто.
– Порези и доприноси на зараде запослених су веома високи, порески клин на дохотке од рада износи скоро 63 одсто, што значи да послодавац уплаћује држави значајан износ од укупних трошкова које има када је реч о накнадама за рад – истиче Катарина Ђурић. – Како би се уочени проблеми елиминисали требало би узети у разматрање смањење пореског клина кроз смањење стопе доприноса за ПИО и здравствено осигурање, као и изналажења другог начина за финансирање здравственог система.
Привредници су, такође, истакли да на даљи развој пословања и стимулативан привредни амбијент утиче и висина стопе пореза на добит правних лица. Одредбом члана 39. Закона о порезу на добит правних лица прописана је стопа пореза од 15 одсто. Смањење стопе пореза на добит правних лица са 15 одсто на 10 процената, довело би до бржег економског раста земље и бољег и стимулативнијег пословног амбијента, сматрају у ПКС.
Поред тога, значајан проблем који негативно утиче на даљи раст и развој пословања је недовољан број пореских подстицаја/олакшица за улагања у основна средства.
– Наиме, од јануара 2014. године укинут је општи порески кредит за улагања у основна средства и развој као нематеријалну имовину – подсећа Кристина Ђурић. – На овај начин, микро, мала и средња предузећа, која немају могућност за већа улагања и отварање већег броја нових радних места, доведена су у неравноправан положај у односу на велика привредна друштва и нове инвеститоре. Овакво стање је за већину привредних субјеката (микро, мала и средња привредна друштва) неодрживо јер не могу да издрже конкуренцију новооснованих великих субјеката, који имају бројне подстицаје, нити увозника који робу купују од иностраних произвођача који користе субвенције матичних држава.
Пореска политика Владе Србије би свакако, како истиче, требало да садржи извесне мере и подстицаје код инвестирања у даљи развој привредних субјеката, а нарочито код извозно оријентисаних. Пружањем одређених подстицаја утицало би се на смањење трошкова пословања, повећање производње, извоза, пораста запослености, повећање добити привредних субјеката али и прихода за републички буџет.
– У наредном периоду потребно је наставити започете активности на реформи пореског система и пореске администрације, с тим да би фокус требало ставити и на побољшање доследности у примени закона, посебно од стране пореских власти – наводи она. – Кључни фактор који треба да допринесе побољшању и стабилности фискалног система, поред унапређења законских решења је и конзистентност њихове примене.
Поред тога у сарадњи са пословном заједницом извршена је анализа прописа и уочене су одређене могућности за унапређење регулативе у области радних односа у циљу спречавања злоупотреба привремене спречености за рад од стране запослених. Указано је да би могуће решење за превазилажење овог проблема могло бити омогућавање послодавцу да од надлежне здравствене иституције затражи извештај на основу којих би било могуће утврдити основаност привремене спречености за рад запосленог у случајевима када је проценат запослених који су одсутни због привремене спречености за рад већи од 10 одсто у току једног месеца.
САРАДЊА СА ПОРЕСКОМ УПРАВОМ
Имајући у виду значај рада пореских органа за пословање привредних субјеката као и транспарентност у примени прописа од стране пореских органа за стварање повољног пословног окружења за развој привреде, Привредна комора Србије је успоставила сарадњу са Пореском управом кроз организацију серије скупове под називом „Дани отворених врата са Пореском управом Републике Србије“ широм Србије. Привредницима су презентоване новине из делокруга надлежности Пореске управе РС која су од интереса за пословну заједнице, а које се односе на сет пореских прописа као што су: Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица; Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана; Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији; Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност; Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ и облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ (попуњавање ПОПДВ обрасца).
УТИЦАЈ ПРИВРЕДНИКА
Колико привреда, преко Привредне коморе Србије, може да утиче на измену или појашњавање прописа који привредницима стварају проблеме у пословању?
– У протеклом периоду између Привредне коморе Србије и Владе Републике Србије унапређена је сарадња на питањима од интереса за привреду – наводи Кристина Ђурић. – На основу Закона о привредним коморама ПКС заступајући интересе својих чланова, учествује у припреми нацрта закона и других прописа од значаја за привреду, што обухвата и достављање образложеног става привреде надлежном министарству, као и достављање анализе примене појединачних прописа од значаја за привреду, са предлозима за побољшање квалитета примене тих прописа.
За пословну заједницу од суштинске важности је њено правовремено укључивање у поступак израде прописа, као и у поступак консултација у вези са применом прописа у пракси.
ПКС израђује кварталне анализе примене прописа од значаја за привреду, путем којих се идентификују кључни и појединачни проблеми чланица коморе који негативно утичу на пословни амбијент и дефинишу предлози за доношење или измену и допуну постојећих прописа. Поред тога у кварталним анализама представљени су и предлози привреде за побољшање квалитета примене прописа. До сада је израђено девет кварталних анализа примене прописа од значаја за привреду које се достављају државним органима.
Представници Привредне коморе Србије укључени су у рад више од сто радних група за доношење проиписа, стратешких докумената и комисија, укључујући и представнике ПКС у 27 преговарачких група за приступање Србије ЕУ.
На иницијативу Привредне коморе Србије, у жељи да заједничким снагама креирамо квалитетну основу за развој привредног амбијента у Републици Србији формиране су заједничке радне групе са ресорним министарствима и другим институцијaма у циљу разматрања питања од заједничког интереса и отклањања препрека са којим се привредни субјекти сусрећу у пословању.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости