Представници државе, хотелијера и угоститеља почели су разговоре о новим мерама помоћи тој грани привреде и први у низу састанака одржан је у уторак у Министарству финансија, сазнаје Танјуг. Састанак је уследио након што је председник Србије Александар Вучић за викенд најавио, на Instagramu , да ће ускоро бити добрих вести за угоститеље и туристичке раднике у градовима Србије.
У Пословном удружењу хотелијера и ресторана Србије – ХОРЕС за Танјуг кажу да им је та вест дала наду, јер су у безизлазној ситуацији, а сами су већ послали ресорном министарству и влади конкретне предлоге. Представници великих хотела у Београду наводе да размишљају да ли им се висе исплати да због недостатка гостију привремено затворе хотеле.
Директор ХОРЕС-а Георги Генов истиче да је ситуација веома лоша и да, на пример, у Београду има 115 категорисаних хотела који су, према подацима од јуче, попуњени свега између два и три процента.
„Имамо око 7.500 соба у Београду, као и око 1.250 у Новом Саду и толико у Нишу, где је слична попуњеност. Иначе, попуњеност у хотелима је између 50 и 60 одсто. Чак је прошле године у августу попуњеност хотелских соба била скоро 90 одсто и да није било ковида, ова година би у туризму била за памћење“.
Београдски хотели су имали у јуну 41.000 ноћења, што је изузетно мало у односу на могућих 315.000 ноћења, додао је он.
„Сада је боља ситуација у хотелима у планинским и бањским центрима, али не у свим. Ипак, од октобра ће и они привремено да се затварају до пролећа, пошто су конгреси и слични догађаји одложени“.
Каже да од марта до јуна губитак износи скоро 260 милона евра од хотелских гостију, што обухвата не само хотеле већ и ресторане и пратећу индустрију, јер истраживања показују да туриста просечно троши око 69 евра дневно за гастрономске услуге.
„Само је Београд око 160 милиона евра у минусу, а око 100 милиона евра је ван Београда“, рекао је и додао да ће све зависити од отварања граница у ЕУ, пошто у Србију из ЕУ долази око 64 одсто иностраних гостију.
Генов каже да они нису учествовали у првом састанку о новим мерама помоћи, али да је добро што се покреће разговор на ту тему.
Предлози ХОРЕС-а су да се смањи ПДВ на храну, то јест да се направи „ковид ПДВ“ као што је 12 европских земаља смањило ПДВ, тако да буде између један и пет процената за време пандемије, а после дугорочно да буде по нижој стопи.
Генов додаје да би требало Закон о сезонском раду у пољопривреди да важи и у угоститељској привреди пошто је само у марту у тој делатности „нестало“ између 20.000 и 30.000 људи ангажованих преко омладинских задруга или су имали уговоре о привремено-повременим пословима.
„Следећи предлог је да се покрене кредитна линија Фонда за развој која је доста повољна, пошто предвиђа грејс период од две године и касније још три године отплату. Чекамо да се то покрене и да градски хотели буду приоритет. Све секторске мере требало би да гађају баш оне којима то треба, а не свима пођеднако“.
Додаје да је велики број фирми пред блокадом,а да треба измирити и порез на имовину, платити дажбине ЕПС-у и друго, и да би ЕПС, локалне самоуправе и остали партнери хотелијера могли да направе неке уступке.
Ипак, све зависи од тога колико држава може да помогне, рекао је он.
Наводи да поједини стручњаци предлажу да се хотели претварају у пословни простор како би преживели ову ситуацију, али да је његово мишљење да би то могло да се ради са хотелима од три звездице, али не и са онима са четири и више звездица пошто их је веома тешко прилагодити.
Генов напомиње да у Београду већ има пуно неискоришћеног пословног простора, али и да то неће бити исплативо хотелима јер имају јако велике трошкове.
Генерални директор хотела Radison Colection – Old Mill Александар Василијевић рекао је Танјугу да су већ од априла имали драматично смањене приходе и да су у периоду од априла до августа у просеку месечно имали губитке од између 40.000 и 60.000 евра.
„Нема странаца, па је у просеку попуњеност била између пет и 10 одсто. Због повећаног броја заражених нисмо имали посла током јула и августа, већ само госте у транзиту који долазе углавном из Немачке на путу до Турске, па преспавају једну ноћ“.
Каже да више нема ни конференцијског туризма и да тренутно имају у књигама резервисано само 61 ноћење за септембар, што је свега 0,9 одсто попуњености.
Ипак, очекују да ће се попуњеност подићи на три или четири одсто, али и да би септембар могао да буде лошији од августа.
Додаје да имају у хотелу 236 соба, што значи месечни капацитети од 7.000 ноћења месечно.
„Помоћ нам је веома потребна, али почели смо да калкулишемо да ли је боље да затворимо хотел или да га држимо отвореним“, истакао је додајући да сада имају и додатне трошкове због мера против короне.
Председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић каже за Танјуг да је за разлику од ситуације са београдским хотелима, којима је помоћ неопходна, другачије стање у Врњачкој Бањи и да је национална политика да се летује у Србији дала резултате, због чега имају попуњене све капацитете и да се сваки дан тражи и кревет више.
Једино недостају страни гости којих је било 30 до 40 одсто, додао је он.
Истиче да је свих око 20.000 лежајева попуњено, од чега је део у хотелима са три до пет звездица, а остало у апартманима у организованим насељима или индивидуалног типа.
„Код нас се отварају нови капацитети и током пандемије, па су отворена и два нова хотела који су од првог дана рада скроз попуњени“.
Додаје да је загарантован пун капацитет до половине септембра, али да ће после бити проблема јер неће бити конгреса и сличних догађаја, због чега ће покушати новим понудама у том периоду да привуку породичне људе, викенд госте и оне који желе одмор и рекреацију ван великих градова.
ТопПрес/ Извор: Танјуг