После напада нацистичке Немачке на Пољску 1939, југословенско државно и војно руководство схватило је опасност од напада из ваздуха, односно бомбордовања и тада је широм земље почела изградње неколико подземних објеката, међу којима је и склониште на Опленцу.

“Изградња је почела буквално неколико дана после напада на Пољску, у септембру. Радове је изводио Милутин Ђонин, а помагали су му инжењер Лакић и њихов колега Божидар”, објашњава историчар Драган Рељић, управник Задужбине Краља Петра Првог која брине о Опленцу.

У априлу 1940. прикључена је канализација, грађевински радови завршени су у августа, а већ октобра је објекат био спреман за употребу и прихват Краља Петра Другог и државног и војног руководства.

Објекат се налази у шуми на око један километар удаљености од цркве Светог Ђорђа.

Склониште је направљено за смештај краља и осталих важних личности уколико они буду на Опленцу у време рата, а објекат је могао да издржи ударе свих авионских бомби, па чак и напад бојним отровима.

“Комплетно склониште је дело наших људи. Од инжењера па до људи који су изводили радове. Израђено је од армираног бетона, а коришћене су машине “катерпилар” из увоза. Од приватне фирме “панцер” из Земуна купљена су челична панцирна сефовска врата”, објашњава Драган Рељић.

Објекат на Опленцу има два улаза, доњи и горњи који је био замаскиран у типичну шумадијску брвнару све до 1995, када је изгорела у пожару. Горњи део је практично армирана бетонска коцка са по два метра дебелим зидовима.

Иначе у односу на горњи улаз склониште се налази на 12 метара испод земље и грађено је циклично тако да се из сваке просторије могло прећи у суседну и у главни ходник.

Укупно објекат има два купатила, две помоћне просторије, предворје, ходник и једну велику просторију, односно дворану, објашњава нам управник Задужбине на Опленцу.

Склониште никада није послужило својој сврси, тренутно је затворено, врата су кородирала, али су и закључана. Задужбина Краља Петра Првог планира да ово склониште рестаурира и отвори за јавност и туристе.

Тито на Опленцу

После Другог светског рата на Опленац се сместило ново државно руководство на челу са Јосипом Брозом Титом – и почело да гради подземне објекте.

На Опленцу је 1947. године одржана једна од конференција Информбироа, односно скуп руководстава комунистичких партија из Европе, а 1948. је са Опленца – Тито Стаљину послао поруку – историјско “не”.

Совјети и остале комунистичке земље су затим прогласили Резолуцију Информбироа и Југославију означили као непријатеља – што је убрзало планове за изградњу подземних склоништа на Опленцу.

Екипа емисије “Дозволите…” ушла је у пратњи управника Задужбине на Опленцу у једног од склоништа које се налази на педесетак метара од Спомен цркве Светог Ђорђа где су сахрањени српски владари из династије Карађорђевића.

У објекат се улази кроз шахт и затим се степеницама иде 15 метара испод земље у просторију површине око 25 квадратних метара и висине око два и по метра.

Склониште је израђено од армираног бетона, има звучну и хидро изолацију, а други излаз који је затворен налази се у подруму куће Краља Петра Првог, где је данас седиште Задужбине на Опленцу.

“Тадашње руководство се свакако плашило руског хеликоптерског напада и киднаповања”, објашњава нам Драган Рељић све страхове које су имали представници државног врха тадашње Федеративне Народне Републике Југославије.

Осамдесетих и почетком деведесетих година, могло је да се уђе у ово склониште али се сада шахт закључан и постављен је тежак бетонски поклопац.

На Опленцу постоје још два објекта грађена после Другог светског рата. Наводно, између виле Краља Александра и виле Краљице Марије за Јосипа Броза Тита је изграђен влики подземни објекат – што никада није званично потврђено, али ни негирано.

Виле су тренутно у надлежности Владе Републике Србије, а простор око вила одржавају радници Задужбине Краља Петра Првог.

Осим планова да се рестаурира и обнови склониште грађено пре Другог светског рата, остали објекти ће и даље бити затворени за јавност.

ТопПрес/Извор: РТС