Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић изјавила је да је током протекле године покренут замајац капиталних зелених инвестиција и да ће се у 2022. још више улагати у Зелену агенду и пројекте који ће побољшати квалитет воде, ваздуха и земљишта у Србији.
Министарка је рекла Танјугу да никада у потпуности није задовољна постигнутим резултатима, иако су током 2021. године покренути историјски пројекти на које се чекало 50 година.
Оценила је да је ресорно министарство сада одлучније него икада да крене у реализацију капиталних пројеката, како би се животни стандард грађана Србије подигао на виши ниво.
„Изузетно је важно што имамо спремне пројекте, имамо одређена средства за то, буџет Министарства заштите животне средине је за 2022. годину изузетно велики, тако да ће се пуно зелених пројеката реализовати“, најавила је Вујовићева.
Такође, позвала је грађане да буду стрпљиви, јер је за реализацију пројеката за изградњу рециклажних центара и постројења за прераду вода потребно две до три године.
Истакла је да се ангажовање владе на унапређењу живота у Србији огледа у изграђеним аутопутевима, школама и болницама, као и у испуњеним обећањима, али да ће се у 2022. исто тако градити зелена инфраструктура и улагати у механизацију за зелене капиталне пројекте.
Вујовићева је навела да министарство ове године располаже са 15,4 милијарде динара за еколошке пројекте. Такође, за овај сектор обезбеђено је и девет милијарди динара кредита од Европске банка за обнову и развој, Француске развојне агенције и Савета Европе.
Говорећи о чишћењу отпада, Вујовићева је истакла важност пројекта којим је у 2021. очишћено 5.000 тона тзв. историјског отпада.
Објаснила је да је тај отпад настао у фабрикама које су у стечају од 2000-их година и навела да је у неким фабрикама био складиштен по прописима, док је негде био расут по постројењима, као и су то отровне материје штетне по здравље људи.
„Хоћемо да по први пут у Србији темељно уклонимо историјски отпад и да постројења очистимо до нултог стања. Ми смо у претходних неколико месеци преко 5.000 тона опсаног отпада складиштили и однели из фабрика“, казала је она.
У току је чишћење на нове три локације, казала је министарка и најавила да ће се наставити са чишћењем и у наредне две године према списку локација Беле књиге из 20219. године.
Навеле је да су од историјског отпада очишћене Прва Петолетка, Хинс у Новом Саду, Светлост Бујановац, као и фабрике у Нишу и Раковици.
„Овај отпад је утицао на квалитет и ваздуха, и воде, и земљишта и деценијама је нарушавао здравље грађана“, закључила је Вујовићева и поручила да је пројекат уклањања историјског отпада један од приоритета министарства.
На питање да прокоментарише најважније и највеће пројекте у 2021. години, Вујовићева је казала да, када је у питању улагање у животну средину, није важно колико је пројекат велики и колико вреди, већ колико је унапредио животе људи.
Као највећи и најскупљи пројекат у 2021. години Вујовић је издвојила реализацију пројекта замене котлова топлане у Крагујевцу.
„На градској топлани у Крагујевцу су замењени котлови који ће бити прикључени на гас и ускоро нас у склопу тог пројекта очекује санација пепелишта“, казала је Вујовићева и додала да је у плану да се очисти 40. 000 тона пепела , који нарушава квалитет живота Крагујевчана.
Нагласила је да ће депонија бити затворена, а да ће се пепео искористити за градњу путева, те да ће имати употребну вредност у складу са законима циркуларне економије.
Овај пројекат, према њеним речима, вредан је 18 милиона евра и финасиран је из кредита Европске банке за обнову и развој и Француске развојне агенције.
Аерозагађење је актуелна тема последњих година, а Вујовићева је, када је ова тема у питању, рекла да је загађење ваздуха знатно смањено захваљујући субвенцијама министарства за замену котлова и индивидуалних ложишта у Србији.
Додала је да је изузетно значајно да се улаже у општине као што је Ваљево, Нови Пазар и Косјерић, где је ниво загађености ваздуха висок и где је локалном становништву драгоцен сваки вид помоћи у овом домену.
„Замењено је више од 800 кућних ложишта у 2021. У преко 40 градова су замењене котларице и у неким градовима имамо веће пројекте, читаве градске топлане у којим смо мењали котлове као Смедерево, Крагујевац, Нови Пазар, Ваљево и Косјерић, док су у преко 30 општина замењени котлови у школама, амбулантама, домовима култура и спртским салама“, навела је Вујовићева.
Како би се квалитет ваздуха подигао на виши ниво, Вујовићева је додала да министарство ради и на пошумљавању, те да је током прошле године за садњу шума издвојено сто милиона динара, што износи 150.000 стабала посађених на 420 хектара.
Смањењу загађења ваздуха допринео је и пројекат субвенционисања куповине електричних возила које је, такође, покренуло ресорно министарство, кроз који је пружена помоћ компанијама и грађанима да купе више од 500 електричних и хибридних аутомобила.
Када су у питању пројекти којима су обухваћене воде Србије, министарка Вујовић је рекла да је постављено 26 постројења за прераду отпадних вода и да ће осам регионалних центара, у наредном периоду, унапредити систем пречишћавања вода у земљи.
Министарка Вујовић обећала је грађанима да ће се радити на унапређењу канализационих мрежа, како би постројења радила у пуном капацитету, али и да би се поспешио живот грађана у неразвијеним срединама
Најавила је и да је за наредну годину планирана и изградња рециклажних регионални центара у Србији, како би отпад био одржив, а околина мање загађења.
„Пре неколико дана потписали смо уговоре за осам регионалних центара, најмодернијим по свим стандардима, а прва четири ће у марту бити на међународним тендерима, како би се изабрали извођачи радова, па покренула сама градња“, казала је Вујовићева.
Додала је да су прва четири региона у којима ће бити изгађени регионални центри Ваљево, Сомбор, Нова Варош и Дубоко Ужице.
Унапређњу заштити животне средине умногоме доприноси, казала Вујовићева, и то што Србија усклађује законске оквире са стандардима и правним тековинама ЕУ.
Навела је да током 2021. године донето седам нових закона, као и много уредби и стратегија, које унапређују еколошка питања у земљи.
Министарка је истакла је један од резултата усклађености Србије са законским оквиром ЕУ новоотворено поглавље 27 и оценила да се све мере у Србији доносе како би се животни стандард и заштита животне средине подигли на виши ниво.
ТопПрес/ Извор: Танјуг