Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга не територији Србије представљен је данас, а ове године је за те намене на располагању пола милијарде динара.
Јавни конкурс за доделу средстава биће расписан ускоро, предност ће као и до сада бити на неразвијеним, пограничним и брдско-планинским подручјима, али ће комисија, како је речено на конференцији у Београду, као и претходних година водити рачуна о равномерној заступљености читаве територије Србије.
Максималан износ бесповратних средстава предвиђен за новоформиране земљорадничке пољопривредне задруге је 7,5 милиона динара, док је старим земљорадничким пољопривредним задругама намењено до 15 милиона динара, по задрузи.
Министар задужен за бригу о селу Милан Кркобабић каже да је то добра вест и за готово 35.000 пољопривредних газдинстава у Београду која ће имати могућност да у оквиру својих задруга конкуришу за подстицајна средства.
„Желимо да се пољопривредници Београда, пре свега носиоци пољопривредних газдинстава удруже у задруге, да тај мали, често и уситњен посед, ставе у функцију и постану део зеленог прстена Београда. Идеја је да задруге буду носиоци свих активности. Желимо да имамо прави производ који ће бити цењен на трпезама Београђана, али и да покушамо да га извеземо“, рекао је Кркобабић.
Нагласио да су ресурси пољопривреде Београда импресивни и додао да на територији престонице постоји више од 140 села, те да је намера да она буду пристојна места за живот.
„Да имају инфраструктуру и све садржаје који су неопходни да једно насељено место има, али и да их, истовремено, учинимо повезаним са градом“, рекао је Кркобабић.
Навео је да је пољопривреда једна од развојних шанси привреде Србије, али и њеног главног града.
„Нема развијеног туризма без добре пољопривреде“, додао је Кркобабић.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је да је пољопривреда пре неколико година препозната као значајна могућност развоја Београда.
Подсетио је да је, када је промењен Закон о главном граду, Град преузео део надлежности од Републике када је у питању пољопривреда, међу којима је и пољопривредна инспекција.
„На нас је прешао сав закуп пољопривредног земљишта, то јест контролишемо закуп. Заједно са Министарством пољопривреде решили смо да пољопривредно земљиште може да се изнајмљује на период до десет година како би они који га изнајмљују могли да планирају шта ће да саде. Осим тога, улазимо у процес организације пољочуварске службе, преговарамо како бисмо могли да дођемо и до тога да можемо да улажемо своја средства у противградну заштиту“, рекао је Весић.
Навео је да све оно што се ради по питању инфраструктуре приградских општина подстиче пољопривреду.
Истакао је да је за Град Београд пољопривреда важна и додао да је намера да се у престоници оснује канцеларија која ће помагати регистрованим пољопривредним газдинствима да аплицирају за фондове Европске уније, као и око писања пројеката.
Весић је подсетио да је Београд, после Војводине, највећи пољопривредни регион у Србији.
Београд се простире на 350.000 хектара, од чега је 277.000 пољопривредно земљиште, навео је градски секретар за привреду Милинко Величковић и додао да обрадиво пољопривредно земљиште заузима око 237.000 хектара, те да се сваке године повећава.
„2013. године смо за подстицаје за пољопривреду имали 20 милиона динара и око 22.400 регистрованих пољопривредних газдинстава, а ове године за подстицаје за пољопривреду имамо 180 милиона динара и приближно 35.000 регистрованих газдинстава. То нам даје за обавезу да водимо рачуна о пољопривреди и пољопривредним произвођачима“, рекао је Величковић.
Зато је, истиче, Град Београд пољопривреду сврстао на веома високо место на лествици развоја целокупне привреде града.
ТопПрес/ Извор: Танјуг