Буџет Министарства за пољоприведу биће увећан кроз ребаланс за 16,5 милијарди динара и износиће 78,5 милијарди динара, рекла је данас министарка пољопривреде Јелена Танасковић.
На седници Скупштинског одбора она је навела да ће директна давања, углавном преко Управе за аграрна плаћања бити 15,5 милијарди динара.
Министарка је рекла да је планирано давање помоћи и нашим људима на КиМ у износу од 200 милиона динара.
Према њеним речима, до краја године биће исплаћена помоћ за произвођаче сунцокрета, а већ је донета одлука о мери подршке произвођачима шећерне репе за следећу годину које ће бити 35.000 динара по хектару.
У буџету су предвиђена и средства за део камата које ће банке репрограмирати кроз кредите, што је једна од подршки.
Најавила је и подршку од 20 динара по литри горива која ће бити реализована до краја године, те 15.000 тона меркантилног кукуруза што ће бити помоћ узгајивачима млечних крава.
Драгана Ђорђевић из Министарства финансија рекла је да је раздео буџета Министарству пољопривреде кроз ребаланс увећан за 26,6 одсто.
Рекла је да ће кроз ребаланс пољопривредни буџет бити 5,3 учешћа у укупним приходима буџета, а да ће преко 37 одсто укупних државних субвенција кроз ребаланс бити за пољопривреду.
Посланик Дејан Булатовић казао је да се мора дати временски оквир исплате дугова пољопривредним произвођачима, као и када ће бити нови конкурси за државне субвенције.
Он је оценио да је много малих фарми, посебно говеда, већ угашено, и оценио да се тако гасе и села.
Министарку је питао о могућности за повратак говедарства у Србију, јер је сада сточни фонд десеткован.
Булатовић се заложио за повећање робних субвенција као подршку сточарству, кроз донацију хране за животиње и истакао да би та помоћ морала да стигне и до оних који имају краву или две.
Посланик Ненад Митровић рекао да због ограничења мандата на две године разговор може да буде беспредметан јер се тек у плановима од пет па на више година може урадити нешто видљиво.
Начелно он је оценио да је планирано повећање недовољно за пољопривреду, јер су проблеми велики.
Како држава мисли да развија сточарство ако нема јаку ветеринарску шлужбу на терену, сви који се баве том праксом су на егзистенцијалном минимуму, запитао се он и упозорио на смањење буџетских давања за ветерину.
Поједини чланови одбора заложили су се да се одмах не одговора на постављена питања, већ да се одговори дају на посебним седницама одбора које ће бити организоване у будућности.
Било је залагања и за повећања буџета Управе за заштиту биља.
Поставило се питање и суштине трошкова услуга по уговору наведених у предлогу ребаланса.
„Не могу да се сложим да се пољопривредницима не даје, можда може више, и то није спорно“, рекла је министарка одговарајући на питања.
Додала је да са ребалансом Управа за аграрна плаћања излази на 61 милијарду динара у 2022. године, и оценила да је то озбиљно улагање.
Позвала је посланике да се виде на крају године па да разговарају о томе шта је у међувремену реализовано.
Најавила је да ће интензивно радити 2023. године на увођењу е-аграр система, од кога се пуно очекује.
Мали: Боримо се изазовима боље од већих и развијенијих
Србија се бори са свим изазовима боље и успешније него веће и развијеније земље, а ребаланс буџета је прилика да признамо ствари које су се десиле у протеклих неколико месеци, рекао је на седници Одбора за финансије Скупштине Србије министер финансија Синиша Мали.
Он је оценио да уз здравствену кризу траје велика енергетска криза, проблем у ланцима снабдевања, и рат у Украјини, што је оценио као слагалицу проблема.
Навео је да су разлози за ребаланс бољи приходи, који су 180 милијарди динара преко плана, и њихово распоређивање где је неопходно.
Додао је да је држава велики новац издвојила правовремено реагујући на светски скок цене енергената и помогли и грађане и привреде, а као разлог за ребаланс истакао и жељу да се побољша жвиотни стандард.
Ту је истакао да ће кроз пратеће законе бити омогућено повећање пензија, зарада у јавном сектору, минималне зараде и даље новчане подршке младима.
Рекао је да је 15 милијарди динара предвиђено за социјална давања, где су и подршка наталитету, за новорођену децу, те мајкама за прве некретнине.
„Веома је важно да ниједан макроекономски индикатор насе привреде не постоји сада који није добар и позитиван, имајући у виду околности с којима се суочавамо“, оценио је он.
Мали је подсетио да Србија има позитивну стопу раста целе године, а као огроман напредак оценио да БДП данас прелази 60 милијарди евра.
Рекао је да се кроз ребаланс не зауставља ниједна капитална инвестиција и да дрзава сваку обавезу плаћа на време и у динар.
Мали је рекао да се чува макроеконска стабилност и да јавни дуг неће прећи 60 одсто БДП-а.
„Сада је 53,7 одсто. Ићићемо на 56 и 57 одсто, никада нећемо прећи ниво од 60 процената „, рекао је он и додао да је та обавеза део споразума са ММФ-ом.
Министар је истакао да посебно радује реалан раст плата од 5,4 одсто у приватном сектору и три процента реалног раста плата у привреди.
Он је навео да је до сада забележено 3,3 милијарде евра страних директних инвестиција, као и да инвеститори долазе упркос глобалној кризи.
Мали је истакао да је значајно да држава има резерве, и то тренутно преко 300 милијарди динара на рачуну, резерве гаса, да Србија има девизне резерве да брани курс, што је, како је додао, сидро инфлације.
Министар је поручио да је Србија на прави начин одговорила на никад веће изазове и позвао на неопходно једиство.
Говорећи о Косову и и Метохији, рекао је да Србија има обезбеђен новац у буџету да помогне око трошкова који тамо настају због изласка Срба из привремених приштинских институција.
Петровић: Повећање дефицита може да се сматра оправданим
Председник Фискалног савета Владе Србије Павле Петровић оценио је да повећање дефицита са три на четири одсто буџета, односно на 2,4 милијарде евра, може да се сматра оправданим због укупне кризе.
Тумачећи расходе буџета, рекао је да је до сада за енергенте због енергетске кризе дато 1,2 милијарди евра и да се то кроз гаранције може увећати још за 200 милиона евра, а могуће затим и за 650 милиона, колико је остављено простора.
Петровић је оценио да је дефицит од готово четири одсто подношљив, али је упозорио да се и у ребалансу наставља са праксом нетранспарентности, указујући на примере издвајања за енергенте и робне ресерве које су увећане за седам пута на 300 милиона евра.
У име Фискалног савета он је поздравио високи ниво јавних инвестиција који је задржан на 7,5 одсто БДП-а, односно на шест процената када се одузму робне ресерве и издвајања за опремање војске и полиције.
Оценио је да су трошкови око гаса изазвани наглим скоком светске цене али и ограничењима које је успоставила Влада Србије, као и да је криза око струје искључиво домаћи индукована, како тврди, лошим управљањем ЕПС у периоду дужем од пет година.
Петровић је рекао да се држава задужила за око три милијарде евра.
ТопПрес/ Извор: Танјуг