Без закупца ове године је око 175.000 хектара државног пољопривредног земљишта у Србији, за три године прве закупце је добило више од 5.000 хектара, а упркос реституцији овај фонд државног земљишта се не умањује јер се идентификују нове парцеле, речено је данас Танјугу у Управи за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде.

Директор Управе Бранко Лакић за Танјуг је рекао да је земљиште које је без закупца углавном лошег квалитета.

„То земљиште углавном се налази на локацијама које климатски нису најпогодније за различите врсте пољопривредне производње. Најчешће су то трстици, мочваре и пашњаци у брдским или високим планинским пределима“ рекао је он.

Циљ државе преко министарства и Управе је да се што више пољопривредног земљишта стави у функцију пољопривредне производње, јер то доноси нове вредности.

„Управа је у претходне три године дала у закуп више од 5.250 хектара које је до тада било запарложено. Те површине се даје у закуп по нула динара, али се искључиво ради о земљишту које није коришћено и које није било у закупу претходне три агроекономске године“, рекао је он.

Иако финална фаза реституције умањује фонд државног пољопривредног земљишта површине које се понуде у закуп остају исте, јер се идентификују нове државне парцеле.

„Тенденција јесте смањење површина државног пољопривредног земљишта услед реституције, али позитиван парадокс јесте да се површине државног земљишта у власништву државе смањују, а површина у закупу остаје иста, или се чак у великом броју локалних самоуправа увећава“, каже он.

Додаје да је то резултат рада републичке Управе и локалних самоуправа на идентификацији државног пољопривредног земљишта коришћењем најновијих софтверских технологија у сарадњи са Републичким геодетским заводом.

„Имамо мање више исту површину у закупу у последње три године, иако је поступак реституције у овом периоду ушао у финалну фазу“, рекао је Лакић.

У Управи кажу да је најбољи начин да земљиште сачува и унапреди квалитет је да буде у функцији пољопривредне производње и у закупу на дужи временски период.

„Прошле године смо власницима преживара дали у закуп пољопривредно земљиште на период од 10 година и имамо позитивну реакцију од власника пре свега говеда. Тренд је да ће закуп на земљишту бити понуђен на више година на јавним надметањима, и то не само сточарима“, рекао је он.

Дугорочни закуп на најмање 10 година један је од услова за коришћење средстава из ИПАРД фонда.

„Желимо и сточарима и ратарима да омогућимо да планирају пољопривредну производњу, а без дужег периода закупа квалитетно планирање није могуће“, додао је он.

Тренутно је у току израда годишњих програма за следећу агроекономску годину која почиње 1. новембра.

„До сада је Управа дала сагласност на 108 годишњих програма за заштиту и коришћење пољопривредног земљишта од 145 јединица локалне самоуправе. То је динамичан процес, сваког дана доносимо нове програме, очекујемо да ће до почетка агроекономске године све јединице локалне самоуправе имати усвојене годишње програме“, закључио је Лакић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг