foto ilustracija profimedia foto ilustracija profimedia

Недавно су се на друштвеним мрежама појавиле информације да нас „Албанија храни“, јер из те земље наводно увозимо тоне воћа и поврћа, а истина је заправо много мање занимљива. Иако нам из године у годину расте спољнотрговинска размена, истина је да је она у нашу – вишеструку корист.

Прошле године Србија је извезла робе у вредности од 122,46 милиона евра, док је увоз био вредан 36,20 милиона евра. На нашим трпезама налазе се албански парадајз, краставац, паприка и тиквице. Увозимо и обућу, камен, гипс, креч, одећу, јабуке, лубенице, јагоде, диње…

Либерализација чини своје, па је наше тржиште све отвореније. У 2017. године, према подацима Привредне коморе Србије из Албаније највише смо увезли парадајза, а осим њега у нешто већој количини увозимо и краставац, паприку и тиквице. Укупна вредност увоза поврћа је 11,8 милиона евра, док воћа 1,8 милиона евра.

Ако пратимо увоз ових производа од 2013. године, када почиње да расте, примећујемо да заправо расте на уштрб увоза из Македоније, који се у истом периоду смањује. Албанија у последњих неколико година има експанзију пољопривредне производње и просто имају конкуретнију понуду у односу на Македонију чије производа у највећој мери истискује – каже за „Блиц“ Марко Мандић, самостални саветник из Центар за регионалну сарадњу и коморски инвестициони форум ПКС.

Договор за увоз оваца и коза

Обим трговинске размене са Албанијом, у поређењу са другим земљама региона, прилично скроман, а доказ је и то што је ова земља на 25. месту по оствареном извозу из Србије, односно 47. по увозу.

Резултат недавних договора два министарства пољопривреде је да албански узгајивачи могу да почну са извозом оваца и коза и њиховог меса у Србију. Ове године у рафовима радњи нашао се и млади кромпир произведен у Албанији.

После поврћа, доминира увоз обуће и креча и гипса

Спољнотрговинску размену са Албанијом у 2017. обављало је 915 фирми, од тога 626 извозника, 253 увозника, а 26 у оба правца. Интересантно је да у увозу осим поврћа доминира и обућа и делова обуће за 10,2 милиона евра.

Вредност купљеног камена, гипса, креча цемента из ове земље је 4,4 милиона евра, упола мање је био увоз минералних горива. Око 800.000 евра је увоз одеће, као и гвожђа и челика, следи алуминијум 600.000 евра, док је најмање купљено намештаја, постељине, душека и јастука из Албаније и то за пола милиона евра.

Када је реч о српском извозу, који је четири пута већи од увоза, највише смо суседној земљи продали челик за 19,4 милиона евра, а следе житарице за 18,4 милиона евра и пиће 6,7 милиона евра.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Данијела Нишавић