Топола – У селу Загорица ових дана увелико ради „весела машина“. Домаћа ракија одувек је била прави српски бренд, а још ако је изашла из домаћег казана мора јој се одати посебно признање. Управо такву праву, домаћу, пече наш домаћин Драган Јовановић.
„Ове године код нас није родила кајсија, па смо воће куповали од неких људи из Груже. Мој пријатељ ми увек у овоме помаже све радимо заједно и произведене количине делимо. Кајсија је специфична и тражи мало више труда од шљиве, вишње, крушке. Први корак је одвајање коштице из воћа, затим убацивање воћа у каце у којима ће ферментирати (превирати), узима се узорак од воћа из каце и носи на анализу да бисмо установили колико процената шећера садржи воће односно колико је потребно додати. Кад је врење додаје се потребна количина шећера, ферментација уобичајено траје око три недеље и после тога приступамо печењу ракије“, објашњава поступак Јовановић.
Сваке године се у овом домаћинству испече од 300 до 400 литара кајсијеваче, а како домаћин каже квалитетну кајсијевачу није проблем продати.
„Цена по литру је 1000 динара. Потражња је прилично добра. Купују људи за личне потребе, власници угоститељских објеката. Шаљемо за Црну Гору, Хрватску, на Златибор. Код нас нам мало прави проблем вештачки произведена ракија од алкохола уз додавање вештачких арома која реално може да се понуди по 50 одсто нижој цени“, истиче Јовановић.
Јовановић додаје да је тешко некоме ко се не бави производњом ракије да разликује праву домаћу од вештачки произведене ракије.
„Опасно су се изверзирали ови што производе уз помоћ епрувете а не казана. У мом домаћинству се ракија пече већ генерацијама уназад, пекао је прадеда, деда, отац сада ја а наследиће и мој син. Печемо од шљиве, вишње, кајсије, дуње, грожђа, крушке, јабуке. Справљамо и мастику, ораховачу и медовачу. Управо због тога што се овај посао генерацијама изводи у нашем дворишту, наша ракија је права домаћа. Бројни задовољни купци су доказ тога и хвала Богу сваке године их је све више“, закључује Јовановић.
ТопПрес