Иза тополских повртара је тешка сушна година, али уз пуно труда и рада улагања су се исплатила.
Милош Миловановић из тополског села Белосавци бави се повртарством дуги низ година, а на површини од три хектара засејане су разне повртарске биљке карактеристичне и заступљене на овим просторима. Прво је на плодним парцелама узгајан лук и кромпир, а сада је на род стигао купус, карфиол и плави патлиџан. Иако је иза повртара изазовна вегетациона сезона Миловановић каже да је купус задовољавајућег квалитета, пише Агроклуб.
„Година је била изузетно тешка, дуг сушни период, требало је пуно наводњавања. Ја нисам имао довољно воде, иако имам поток у близини парцеле са ког вучем воду али није је било превише па сам само одржавао да преживи и сачека кишу. Кренуле су падавине у последњим тренуцима тако да је купус добро изнео“, рекао је белосавачки повртар.
Купус је постао захтевна биљка
Он наглашава да је ово поврће захтевно и да је специфично јер се узгаја у најкритичнијим месецима с тога су улагања већа.
„Купус трази земљу квалитетну и у задње време постао је захтевна биљка. Да би добили главицу тешку два до три килограма, морамо одрадити све, од припреме земљишта па на даље. Конкретно на овој парцели извучено је стајско ђубриво у великим количинама да би земљиште било богато и да би купус изнео род. Рађена је редовно застита уз поштовање каренце јер се муштериије морају испоштовати максимално“, истиче Миловановић и додаје да тим заштитара ради на правилној заштити његових биљака. У повртњаку овог домаћина узгаја се искључиво сорта купуса „потомак“. Наш саговорник истиче бројне бенефите наследника српског мелеза и наглашава да је овај достојан наследник наше далеко познате и најзаступљеније сорте купуса.
„Потомак је један од мекших купуса, брзо се укисели, потребно му је свега дедетак дана када је топлије време. Главице су јако лепе правилних и меканих листова па је код наших домаћица омиљен за припрему сарме. Лепо и правилно завија главицу, наравно опет да нагласим уз примену правилне заштите како би спречили појаву разних врста инсеката које га могу оштетити.“
Велике зараде нема
Ове јесени купус се продаје по цени од око 50 динара за килограм, што је према речима нашег саговорника реална цена. Међутим, велике зараде нема.
„Ја га продајем по цени од 50 динара, то је реална цена, али ако узмемо у обзир да се купус сади по највећој врућини, а сече по највећој хладноћи велике зараде нема, има се таман да се преживи и остане нам да обновимо производњу за следећу годину“, наглашава овај домаћин. Поред купуса Миловановић узгаја и карфиол, плави патлиџан, лук, кромпир. Цена плавог патлиџана је 70 динара, кромпир и лук ове јесени имају исту цену од 80 динара док се карфиол продаје у распону цена од 100 па све до 150 динара.
Једна година поклапа другу
Када се све стави на папир према речима овог произвођача из Белосаваца веома се тешко опстаје у повртарској производњи али уз предан рад, пуно љубави и улагања берићет не изостаје.
„Тешко се опстаје, али једна година другу поклапа јер нису све године исте. Ове године суша је одрадила своје, нисмо имали више од два вагона по хектару кромпира, а много је велики улог и незахвална је производња где нема довољно воде. Поврће тражи много труда и улагања да би се однеговало и много њих одустаје. Ја ћу остати ту где сам, али да сам на почетку не бих се овим бавио“, поручује Миловановић.
ТопПрес/ Извор: Агроклуб