Опоравак глобалне привреде, па и српске, зависиће најпре од окончања здравствене кризе, што се сада са појавом вакцине може очекивати тек у другој половини 2021. године, оценила је главна уредница магазина „Бизнис“ и „Економетар“ Радојка Николић.
Ипак, у разговору за Танјуг, указује да би држава требало да размисли о новом пакету помоћи привреди, а посебно за најугроженије области, због очекиваног таласа отпуштања јер престају олакшице.
Додаје да се повратак глобалне привреде, па и наше, на стање пре короне, не очекује пре 2022. године.
Николић је упозорила да и 2021. доноси и здравствену и привредну неизвесност, јер и даље постоји ризик да вирус мутира и „увуче нас“ у још већу кризу.
„И 2021. година је ризична за нас колико и за читав свет, зато што је пандемија глобални проблем, па је тако и економска криза постала глобална. Ризик је, пре свега, у здравственом делу, јер тек када будемо решили тај проблем, може да се говори о неком потпуном опоравку привреде“, наводи Николић.
Указује да српска привреда умногоме зависи од опоравка европске привреде са којима имамо највећу спољно-трговинску размену, имајући у виду и чињеницу да највећи део произвођача који послује у нашој земљи долази из Немачке, Италије, Француске.
„Онолико колико се они брзо буду опорављали, тако ће се опорављати и Србија, јер смо зависни од њих“, истиче Николић.
Планирани привредни раст Србије од шест одсто за следећу годину, што је пројектовано буџетом за 2021. годину, Николић види као оптимистичан, али достижан.
Додаје да је процена привредног раста и за друге земље прилично оптимистична, а да за земље у развоју, којима и Србија припада, износи између четири и шест одсто.
Како је рекла, процене за Србију су различите, па тако Светска банка и Европска банка за обнову и развој процењују три одсто привредног раста, док ММФ процењује раст од пет одсто.
Објашњава да је могуће реализовати раст од шест одсто у 2021. години имајући у виду велика улагања у инфраструктуру, а која су, истиче, у односу на 2018. двоструко увећана.
„Ми смо 2018. уложили 2,7 одсто БДП-а у инфраструктуру, а сада је буџетом за 2021. годину планирано 5,4 одсто БДП-а. Када дуплирате та средства, ти радови повлаче за собом још 15 или 20 других делатности, онда се мора видети ефекат тог развоја“, указала је Николић.
Друга компонента на којој би наша земља требало да ради у 2021. години, истиче она, јесте да се више ангажује око помоћи привреди и додаје да је у овом тренутку јако важно подржати најугроженије области – угоститељство, туризам, аутобуски превоз…
„Талас отпуштања ове године је очекиван и већ дуго га најављују сви који су упућени у привредна кретања, зато што ће нестати олакшице, а они којима је потребна помоћ немају од чега да се финансирају“, наводи Николић.
Сматра да таква ситуација захтева један нови ковид пакет мера, које су, додаје, друге државе, нарочито у нашем окружењу, већ усвојиле.
Истиче да се банкротства фирми могу очекивати ако им наша држава не притекне у помоћ.
„Један пакет мера за привреду је неопходан и требало би да је он већ донет, ако није, онда је хитност тог пакета мера главни приоритет“, наглашава Николић.
Потпуно је оправдано и да се, каже, држава задужује како би помогла својој привреди и додала да то чине и све друге економије света.
„Због тога су јако ниске камате, то је велика предност и сви то користе. То су сада трилиони долара и евра у оптицају које су друге економије улиле у своју привреду и на сличан начин би требало да се понаша и Србија“, каже Николић.
Генерално гледано, Николић оцењује да је корона у привреди променила много, с обзиром да се ради о другачијој кризи која се заснивала на потпуном затварању и кретању људи.
Док су, каже, биле погођене делатности које су повезане са циркулисањем, услужним делатностима и кретањем, током короне добијали сви други облици рада на даљину, укључујући информационе технологије и доставу.
„Оно што смо могли да научимо из овога, а важило је и за друштво и за привреду, јесте да прво преживимо, а онда да будемо иновативни“, закључила је Николић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг