Просечан радник на градилишту има 55 година и често није држављанин Србије, а није ни мали број оних који раде на црно. Квалификовани радници одавно су у иностранству. У таквим околностима, поставља се питање какав је квалитет градње.
Наставља се масовни одлазак грађевинаца у иностранство јер тамо су зараде много веће, а неизвесност мања. Због лоше приватизације, коју је преживело само неколико наших предузећа, људи не виде перспективу у овој области. Просечна старост оних који раде на градилишту је 55 година.
Места оних који су отишли у иностранство попуњавају радници из земаља у окружењу, Турске, па чак и из удаљенијих држава. Тренутно их је у Србији, како се процењује, више од 10.000.
Горан Родић из Грађевинске комора Србије каже да се такви радници обично крију од инспекције, истичући да им је стручна оспособљеност на ниском нивоу.
„Повреде на раду се не пријављују да они који су ангажовани не би имали проблем са законом“, наводи Родић.
Упозорава да у Србији скоро да нема квалитетног кадра у грађевинарству.
„Занатске елите у Србији више нема – добрих мајстора, руковалаца, техничара, инжењера. Сви који су стекли знање и искуство отишли су у иностранство“, каже Родић.
Према његовим речима, има великих проблема у одржавању система високих и инфраструктурних објеката.
Раст мајсторских дневница, које су од 50 до 100 евра, одразио се на цене станова, али није привукао више младих.
Из Синдиката грађевинарства упороравају на тешко стање у тој области указујући на то да се на градилиштима налази нестручна радна снага.
„Катастрофа у грађевинарству довела је до тешких последица по раднике који се повређују и гину. У последњем случају на градилишту у Чика Љубиној улици у Београду погинуо је пензионер“, наглашава председник Синдиката грађевинарства Саша Торлаковић.
Истиче да људи који сада раде на градилиштима су по струци учитељи, правници који ништа не знају о грађевинарству. „Долазе да би зарадили дневницу од 20 евра како би прехранили породице“, наводи Торлаковић.
Просечна фирма која се бави грађевинарством, и то најчешће као подизвођач, има једног или неколико стално запослених, ангажује радну снагу од посла до посла и најчешће је не пријављује. Колективни уговор који би обезбедио исте услове за све грађевинске раднике у пракси се не примењује.
„Основа је да се призна грански колективни уговор, да се примени Закон о раду, да сви радници у грађевинарству буду једнаки и да им се повећају плате како би се млади привукли назад у грађевинске школе и како би се тиме обновио кадар“, поручује Саша Торлаковић.
Прошле године инспектори су открили близу 4.000 оних који су радили на црно, а чак 90 одсто њих после тога је добило посао. Међутим, очигледно је да то није довољно да се стане на пут нелегалном раду.
ТопПрес/ Извор: