Право на здравствено имаће и жене које обављају кућне послове

Право на здравствено имаће и жене које обављају кућне послове

Једна од најважнијих одредби новог Закона о родној равноправности јесте да ће незапослене жене које нису имале здравствено осигурање, сада то право моћи да стекну по основу неплаћеног рада у кући, као што су вођење домаћинства или старање и подизање деце, изјавила је данас повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

На дебати „Нови Закон о родној равноправности у контексту економског оснаживања жена и унапређење радних права“ који је организовала Фондација Центар за демократију (ФЦД), а у оквиру пројекта „Радна права су наша права“, Јанковић је казала да постоји велики број жена које раде кућне послове, за које нису плаћене, и немају здравствено осигурање.

Додаје да се те жене углавном ослањају на примања свог партнера и да се често дешава да из неких разлога не могу бити осигуране.

„Дешавало се да су ме жене звале и питале како да оду на неку операцију која им је скупа, те је у том смислу ова одредба од немерљивог значаја“, подвукла је Јанковић.

Она је поздравила доношење новог Закона о родној равноправности, јер, истиче, институција Повереника сматра да је дошло време да се ствари по том питању унапреде.

Истиче да је претходни Закон о родној равноправности дао поједине резултате, али, каже, недовољно колико се очекивало.

Јанковић наводи да се највећа дебата око новог Закона углавном водила око употребе речи „род“ и додаје да разуме зашто је закон готово сведен на питање лингвистике.

„Моје мишљење је да је сведен на лингвистичко питање због политичке употребе или злоупотребе, јер је некако занимљиво. Ту су се нашли позвани као стручњаци, па не могу да нађу за све речи женски род, неке речи делују рогобатно“, навела је Јанковић.

Свакако, оцењује да је нови закон амбициозан и истиче да је Србији и био потребан такав закон и да ће се тек временом осетити његове добробити.

Питање, каже, које намеће овај закон јесте да ли држава има капацитете за његову контролу, односно повећање броја инспектора док је још увек на снази контрола запошљавања у јавном сектору.

„Ја мислим да држава нема капацитете, да ти капацитети нису довољни и потврђујем да се велики број индивидуалних кршења досадашњих закона завршавао тако што би конкретно у прекршајним поступцима дошло до застарелости“, навела је Јанковић.

Поздравила је што нови закон предвиђа санкције за кршење одредби из тог закона.

Каже да поједина понашања не може да реши закон и запитала се који је то закон који би натерао мушкарца да преузме део послова у кући.

„Мислим да се то ради изменом културних образаца“, истакла је Јанковић.

У том смислу, поздравила је што нови закон посвећује пуно одредби наставним плановима и програмима да садрже много више тема у вези са темом равноправности.

„Ако се то буде примењивало, ми ћемо моћи да очекујемо у одређеном периоду измену тих образаца понашања“, рекла је Јанковић и додала да је питање да ли ће Министарство просвете имати довољно капацитета да се посвети тој области.

Такође, поздравила је и одредбу која се тиче уравнотежене заступљености и додала је она од изузетног значаја за развој сваког колектива и друштва у целини.

Објаснила је да у појединим областима постоји изражајан родни дисбаланс, као што су области социјалне заштите где преовлађују жене или транспорта где преовлађују мушкарци.

„Нисам оптимиста да ћемо једноставно доћи до уравнотежене заступљености послова, јер нам и ситуација на тржишту рада не иде на руку“, истакла је Јанковић.

Навела је да се највећи број притужби институцији Повереника за последњих 10 година односио на дискриминацију жена у области рада и запошљавања, а да се највећи број случаја односио на распоређивање жена на нижа или нижа плаћена радна места након породиљског.

„Одредба која забрањује такво понашање послодаваца постојала је и у претходном закону“, подсећа Јанковић и додаје да нови закон такође предвиђа забрану тог премештања, осим у случају организационих промена.

„Видећемо како ће се та одредба одразити у пракси, признаћу да нисам оптимиста“, навела је Јанковић.

Наглашава да само одлуке на судовима у појединим случајевима могу да пошаљу јасну поруку да је такво понашање забрањено.

Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић истиче да је врло значајно усвајање новог Закона о родној равноправности, посебно, каже, имајући у виду недостатке претходног закона на које је институција Заштитника указивала.

„Ми смо уочили да је претходни закон показао слабости, а пре свега недостатак инструмената за његову имплементацију“, рекла је Стојановић.

Када је реч о новом закону, додаје, институција Заштитника је дала свој допринос активним учествовањем у раду радне групе која је радила нацрт закона.

Истиче да је врло значајно увођење појма и дефиниције „уравнотежене заступљености полова“, али и вредновање кућног рада.

„Постоји велики број жена које су невидљиве за систем, које су тиме маргинализоване, економски обесхрабљене и то је заправо један ланац који повлачи последице и дугорочно приликом остваривања права из здравственог осигурања, а касније из пензијског осигурања“, каже Стојановић.

То је, наглашава, нарочито проблем за жене после 45. године које су, каже, на тржишту рада дискриминисане јер их послодавци препознају као категорију као није пожељна и довољно продуктивна.

Каже да нови закон даје институционални оквир и предвиђа конкретне мере, укључује и обраду података и спровођење закона, а на крају и казнене одредбе.

Професорка права Маријана Пајванчић такође сматра да је нови закон амбициозан и да није без разлога тако направљен јер се на њега дуго чекало.

Предности новог закона су, наводи, што закон предвиђа санкције, што имплементациони инструменти следе одмах након примене закона, вредновање кућног рада, једнака надокнада за једнак рад, једнако поступање не само према запосленима, већ и према радно ангажованим лицима, остваривање права на здравствену заштиту за особе које обављају кућне послове.

Помак за разлику од претходног закона јесте што ће, каже, све више обавеза имати органи државне власти.

Представница ФЦД Наташа Вучковић каже да је родна равноправност важна тема која је уско повезана са економским и социјалним развојем друштва и борбу против сиромаштва.

„Питање је како ће нови закон економски оснажити жене, како ће допринети да жене имају једнак приступ економским ресурсима као и мушкарци. Борба против сиромаштва подразумева и економско оснаживање жена, јер тамо где су жене сиромашне, сиромашне су и породице, деца…“, нагласила је Вучковић.

Оценила је да је усвајање закона протекло на нечујан и невидљив начин.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI