Божић данас славе верници Српске православне цркве, Руске цркве, као и грузијске.

Тај датум се први пут помиње као празник 336. у једном римском календару. До 16. века сви хришћани су Божић славили истог дана, након 1582. и прихватања Грегоријанског календара од стране Ватикана, појављују се разлике.

Првих векова и православне и протестантске земље су се држале старог календара, што се касније поступно мењало.

На Божић, код Срба је уобичајен поздрав “Христос се роди”, а одговара се “Ваистину се роди”.

Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна без квасца.

У чесницу се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама, односно не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.

Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима. СПЦ и верници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.

Поред СПЦ, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.

У готово свим православним храмовима у земљама региона и широм света одржавају се данас литургије поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића.

У Божићној посланици патријарх СПЦ Иринеј је поручио да православну веру треба чувати по сваку цену, те да не смемо заборавити ни Стару Србију, односно Косово и Метохију, јасеновачке и жртве других стратишта.