Председник Србије Александар Вучић саопштио је, после седнице Председништва Српске напредне странке, ко ће бити у новом кабинету премијерке Владе Србије Ане Брнабић…
Ана Брнабић премијерка
У владу је ушла као министарка државне управе и локалне самоуправе од 11. августа 2016. до 29. јуна 2017. године, под владом председника Владе Александра Вучића и в.д. председника Владе Ивице Дачића. На тој функцији, Брнабићева је покренула реформе централних државних служби у Србији.Након што је 31. маја 2017. инаугурисан за председника Републике Србије, Вучић је у јуну 2017. предложио Брнабићеву за своју наследницу.
Председница Владе Брнабић и њена влада су 29. јуна 2017. изгласани већином од 157 од 250 посланика Народне скупштине. Изабрана као нестраначки политичар, приступила је владајућој Српској напредној странци 2019. године, а потом је изабрана за потпредседницу 2021. године.
Ивица Дачић, заменик премијера и министар спољних послова
Дачић је обављао функције председника Народне скупштине Републике Србије, премијера Србије, министара спољних послова и првог потпредседник Владе Републике Србије задужен за безбедност и спољну политику. Он је председник Социјалистичке партије Србије.
Милош Вучевић, потпредседник Владе и министар одбране
Вучевић је познат правник и политичар, градоначелник Новог Сада и потпредседник Српске напредне странке. Градоначелник Новог Сада је први пут постао после избора за градоначелника Новог Сада 2012. године, да би био поново изабран на изборима за градоначелника 2016. године, што још од Јована Дејановића ником није пошло за руком, а историјски трећи пут је постао градоначелник Новог Сада на изборима за градоначелника 2020. На 4. скупштини Српске напредне странке одржане 28. маја 2016. изабран за потпредседника странке.
Синиша Мали, потпредседник Владе и министар финансија
Мали је између 2014. и 2018. године био на функцији градоначелника Београда. Између 2013. и 2014. обављао функцију председника Привременог органа Града Београда. Године 2021. изабран је за потпредседника СНС-а.
Покренуо је велике инвестиционе пројекте у граду Београду, од којих је најзначајнији „Београд на води”, вредан 3,5 милијарди евра.
У току мандата Синише Малог покренут је нови инвестициони циклус па су, између осталог, отворени робна кућа ИКЕА и хотел „Хилтон“, а после више од 10 година Београд је добио и прву фабрику – „МеиТа“ у Обреновцу. Комплетно је реконструисан Трг Славија, као и велике градске саобраћајнице попут Булевара ослобођења, Рузвелтове и Улице Мије Ковачевића . Железничка станица „Београд центар“ (Прокоп) је после 40 година почела са радом, а изграђене су и приступне саобраћајнице тој станици . Отворен је Пупинов мост на Дунаву, а изграђен је и нови булевар од Моста на Ади до Тошиног бунара. Завршена је изградња фабрике воде „Макиш 2“. Почели су радови на претварању центра града у пешачку зону, у оквиру којих је Обилићев венац у потпуности реконструисан и затворен за саобраћај, а реконструисани су и Косанчићев венац и улица Вука Караџића. Рестаурирано је око 200 фасада у центру града[20]. Изграђене су стотине километара асфалтних путева, као и водоводне и канализационе мреже. Након што је 10 година био затворен за јавност, Музеј савремене уметности је поново почео са радом . Почела је комплетна реконструкција парка Ушће, као и изградња пешачке пасареле између Калемегдана и Бетон хале. Потписани су уговори за изградњу Фабрике за прераду отпада у Винчи, фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу и за изградњу топлодалековода Обреновац – Нови Београд. На месту градоначелника се задржао до маја 2018. године, када прелази на функцију министра финансија у Влади Републике Србије, коју тренутно обавља.
Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине
Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је био студент-продекан, члан Савета факултета и члан Савета универзитета.
Активни је учесник у пословном удружењу ХОРЕС (Удружење хотелијера и ресторатера – Пословно удружење хотелско угоститељске привреде), где се од 2013. године налази на позицији председника скупштине ХОРЕС, а од 2009. до 2013. обављао је функцију председника УО ХОРЕС.
Од 2016. године је на позицији председника компаније Мона Хотел Манагемент д.о.о.
Активним ангажовањем Момировића и његовог тима је издејствовано да ПДВ на смештај порасте за 10%, а не за 20% како је првобитно планирано. Такође се активно залаже за умерено повећање минималне цене рада, што је у интересу привредника.[тражи се извор]
Био је кандидат за министра привреде 2020. године, али је ипак одлучено да ће он постати министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије.
Раде Баста, министар привреде
Рођен 1979. године. Нема званичних података о његовом образовању. На изборној листи за парламентране изборе навео је да је по занимању мастер економиста.
Био је саветник директора „Електровојводине“, у време док је на челу тог предузећа био Срђан Кружевић, некадашњи функционер Јединствене Србије, а сада Српске напредне странке.
Одборник у Скупштини града Новог Сада постао је након избора 2016, а одборник у Скупштини града Београда после избора 2022. У оба случаја поднео је оставку непосредно по потврђивању мандата, због обављања других функција.
Крајем 2016. постао је председник покрајинског одбора Јединствене Србије за Војводину.
Јелена Танасковић, министар пољопривреде
Била је државна секретарка Министарства финансија и једна од најближих сарадница министра Синише Малог, након тога је биладржавни секретар у министарству за заштиту животне средине.
Ирена Вујовић, министар за заштиту животне средине
Вујовић је политичарка, економиста, функционерка Српске напредне странке (СНС) и председница Градске општине Савски венац. Изабрана је за министарку заштите животне средине 28.октобра 2020.године, у другом кабинету владе Ане Брнабић.
Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
Весић је српски правник, политичар, некадашњи спортски функционер, народни посланик у тренутном сазиву Народне скупштине Републике Србије и члан Председништва Српске напредне странке.
Обављао је функције одборника Скупштине Градске општине Врачар, Скупштине града Београда, градског менаџера и заменика градоначелника Београда. Био је и раније биран за народног посланика, а обављао је дужност председника Административног одбора Народне скупштине Републике Србије, саветника савезног министра унутрашњих послова СР Југославије и министра одбране Србије и Црне Горе.
Дубравка Негре, министар рударства и енергетике
Негре јесте члан Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке за послове са привредом и инвестиционо банкарство од децембра 2021. године. На ову функцију долази са места директорке Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан а на тој функцији је била од августа 2016. године.
Маја Поповић, министар правде
Радну каријеру је започела у канцеларији адвокатице Весне Кушић. Потом прелази у Окружни суд у Београду где је радила као судијски приправник и судијски сарадник. Са 26 година је постала најмлађи изабрани судија у нашој земљи. Тада је почела да ради као истражни судија у Првом општинском суду у Београду. Касније је постала и судија у Грађанском одељењу овог суда. Од 2000. до 2012. је имала сопствену адвокатску канцеларију и заступала је различите случајеве, од трговинских и ванпарничних спорова, преко високотехнолошког криминала до организованог криминала.
Године 2012. је постала помоћник за немедицинске послове директора Градског завода за хитну медицинску помоћ у Београду. На том положају је била до 2014. када постаје запосленик у Безбедносно-информативној агенцији. Тамо је обављала различите задатке (међународна сарадња, људски ресурси и стамбена питања). Била је и начелник Одељења за системско-правне, нормативне, имовинско-правне и стамбене односе. Потом је била шеф Кабинета директора Александра Ђорђевића, а након тога специјални саветник директора БИА Братислава Гашића.
У октобру 2020. године је предложена и изабрана за министарку правде Републике Србије.
Александар Мартиновић, министар за управу и локалну самоуправу
Мариновић је посланик у Народној Скупштини Републике Србије и доцент Правног факултета Универзитета у Новом Саду.
Рођен је у Славонском Броду 15. јуна 1976, а дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду 1999. године.
У звање асистента-приправника за предмет Управно право изабран је 2001. године. Новембра 2003. на Правном факултету у Новом Саду одбранио је магистарску тезу Појам управе у српској правној науци. У јануару 2005. године добио је звање асистента.
Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права
Жигманов је филозоф и књижевник, члан хрватске националне мањине у Србији. Председник је Демократског савеза Хрвата у Војводини од 2015. и члан Народне скупштине од 2016.Братислав Гашић, министар унутрашњих послова
Један је од оснивача Српске напредне странке, а од септембра 2012. је на функцији потпредседника странке. Поред тога је и председник Окружног одбора СНС-а у Расинском округу. Ожењен је и има три сина.
Од јуна 2012. до 30. априла 2014. године био је градоначелник Крушевца.
Био је министар одбране у Влади Републике Србије од 27. априла 2014. до 5. фебруара 2016. Смењен је под притиском јавности, зато што је 6. децембра 2015. упутио сексистичку увреду новинарки телевизије Б92 Златији Лабовић.
29. маја 2017. изабран је за директора Безбедносно информативне-агенције.
Говори грчки и енглески језик.
Тања Мишчевић, министар за европске интеграције
Тања Мишчевић је српска политиколошкиња, професорка на Факултету политичких наука и заменица генералне секретарке Регионалног савета за сарадњу.
Од септембра 2013. до септембра 2019. године била је шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији.
Бранко Ружић, министар просвете
Од марта 2001. до децембра 2002. обављао је функцију портпарола СПС. У периоду од априла 2000. до децембра 2002. био је председник омладине Социјалистичке партије Србије. Од јануара 2001. до децембра 2003. био је посланик у Народној скупштини.
Од 2004. до 2006. био је посланик у парламенту Државне заједнице Србија и Црна Гора. Од марта 2004. члан је Одбора за европске интеграције Скупштине Државне заједнице Србија и Црна Гора и члан Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру од априла 2004. године.
Председник је Извршног одбора Главног одбора од 3. децембра 2006. године на седмом конгресу Социјалистичке партије Србије.
Обављао је функцију председника Посланичке групе Социјалистичка партија Србије до реконструкције Владе Србије у августу 2013. године када је изабран за министра без портфеља задуженог за европске интеграције и министар просвете, науке и технолошког развоја.
Јелена Беговић, министар за науку, технолошки развој и иновације
Започела је рад у струци 1998. године као истраживач приправник управо на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, па напредовала као истраживач сарадник, научни сарадник и виши научни сарадник, а паралелно је напредовала и у радном односу као заменик шефа Лабораторије за молекуларну генетику индустријских микроорганизама. Затим 2011. године постаје заменик директора Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, да би 2013. преузела вођење ове домаће престижне научне установе. Јелена Беговић докторирала је 2008. године на Биолошком фалултету.
Даница Грујичић, министар здравља
Грујичић је српска лекарка, специјалиста неурохирургије, политичарка, директорка је Института за радиологију и онкологију Србије, продекан Медицинском факултету у Београду и председник хуманитарне организације Здрава Србија.
У периоду 2004—2011. године била је члан Демократске странке, а потом потпредседница Социјалдемократског савеза чија је кандидаткиња била на председничким изборима 2012. године. Године 2022. је изабрана као прва на листи Српске напредне странке на парламентарним изборима исте године.
Никола Селаковић, министар за рад и социјална питања
Селаковић је у период од 2001. до 2008. године био члан Српске радикалне странке. У политички живот се активно укључио 2008. године, када је приликом оснивања Српске напредне странке (СНС) постао њен члан. У странци је обављао дужности члана Главног и Извршног одбора, као председника је Правног савета, а у септембру 2012. године изабран је за члана Председништва СНС.
Народна скупштина Републике Србије га је 27. јула 2012. године изабрала за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије. Истовремено, постао је члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.
Селаковић је био министар спољних послова у Влади Републике Србије и члан Председништва Српске напредне странке, као и некадашњи је министар правде и државне управе и генерални секретар председника Републике Србије.
Дарија Кисић, министар за бригу о породици и демографији
Лекарка и специјалисткиња епидемиологије, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, професорка на Катедри епидемиологије Медицинског факултета Универзитета у Београду, бивша помоћница директора за јавно здравље и популациону политику Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут”.
Представљала је једну од водећих личности у борби против епидемија малих богиња 2017/18. и вируса корона 2020. године у Србији.
Хусеин Мемић, министар за туризам и омладину
Рођен 1983. године. Нема доступних података о његовом образовању.
Од октобра 2016. директор је Културног центра у Новом Пазару.
Био је председник Градског одбора Санџачке демократске партије (СДП) у Новом Пазару, а у априлу 2018. на седници Извршног одбора СДП именован је за потпредседника ове партије, чији је оснивач Расим Љајић.
Зоран Гајић, министар спорта
Председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић нови је министар спорта, објавио је данас председник Србије Александар Вучић.
Зоран Гајић је рођен 28. децембра 1958. у Панчеву. Магистар је одбојке. Од 1988. до 1993. био је асистент за одбојку на Факултету за физичку културу у Новом Саду, од 2000. до 2002. професор одбојке на Факултету за тренере у Београду, а 2015. је био предавач на предмету Одбојка на Факултету за тренере у Новом Саду.
Маја Гојковић, министар културе
По занимају правница. Гојковићева је била потпредседница Владе и министарка за културу и информисање у Влади Републике Србије, бивша председница Народне скупштине Републике Србије и бивша градоначелница града Новог Сада.
У политику је ушла почетком 90-их, прво у Народну радикалну странку, која се потом сјединила са Српским четничким покретом утопила и тако се формирала Српска радикална странка, у којој је обављала истакнуте партијске дужности – од секретарке странке до потпредседнице.
Милан Кркобабић, министар за бригу о селу
Кркобабић је један од оснивача Партије уједињених пензионера Србије и њен је председник. Први је министар Министарства за бригу о селу. Рођен је 1952. године у Качареву. Дипломирао је на Економском факултету у Београду.
Радно и стручно искуство стекао је радећи на банкарским и финансијским пословима – од банкарског приправника до директора финансијске организације. Од 2008. године, када је први пут биран за одборника у Скупштини Града Београда, до 2012. године, обављао је функцију заменика градоначелника Београда.
Александар Вучић је након након седница Председништва и Главног одбора СНС-а објаснио и да је остало непопуњено министарство телекомуникација, министарство за јавна улагања и министри без портфеља.
Изјавио је да је поносан на многе људе из СНС-а чија се имена неће наћи у новој влади, али да ће они наставити да обављају важне функције, као што су Марко Ђурић, Златибор Лончар, Бранислав Недимовић, Небојша Стефановић и Јадранка Јоксимовић.
Вучић: Пред Србијом велики изазови, потребно јединство
Навео је да нова влада Србије долази у тешка времена, јер први пут се бира у ситуацији када је ратно стање у окружењу, и да су пред њом велики изазови, а као изазов број један издвојио је Косово и Метохију и указао да ће зато цела влада морати да има јединствену политику и да не сме да буде искакања.
„Гледаћемо да имамо јединствен став по том питању и због народа на КиМ, а и због српске дрзаве у целини“, рекао је Вучић у обраћању на седници Главног одбора странке.
Он је истакао да ће изазов број два бити притисци по питању спољне политике и спољнополитичких активности земље на том плану, јер како рекао, нико не жели да разуме нашу позицију.
„А зашто? Чим би неко посебно разумео, то би значило да наша позиција није добра, зато што би значило да смо на нечијој другој страни“, објаснио је Вучић.
ТопПрес/ Извор: Информер.рс