Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је данас да су пријемни испити за факултете планирани за 22. јун, а да велики матуранти имају обавезу да одбране матурске радове средином јуна.
„Оно што ће бити другачије за упис на факултете јесте да је много више буџетских места него што их студената упише. Направили смо анализу уписа последње три године. Дали смо предлог да се преусмере буџетска места на нешто што је актуелније“, рекао је Шарчевић.
„Мали матуранти ће имати све моделе који су били на претходним матурама, уживо наравно. На пробним тестовима су била сва питања затвореног типа, да им олакшамо мало. Почетком јуна ћемо их позивати да виде како се попуњавању формулари, како изгледају отприлике отворена питања“, рекао је Шарчевић за Б92.
Министар је оценио да је образовни систем спреман за повратак деце у школе, али је истакао да је битна спремност родитеља.
Он је казао да постоји потреба да се одређени делови образовног система укључе у процес рада због деце чији родитељи морају да раде.
„Да неко не би водио децу код деде и бабе или нема пара да плати за чување детета, морамо направити ту врсту договора и са тиме су се сложили епидемиолози“, рекао је Шарчевић и поновио да се од 11. маја отварају предшколске установе.
Најавио да ће јавности у четвртак изнети детаље у вези са отварањем вртића, као што је њихово радно време, ко сме да доводи и одводи дете…наводећи да се на посао враћају скоро сви васпитачи.
Министар је истакао да је препорука струке да деца не морају да носе заштитну опрему.
„Ми ћемо да обезбедимо опрему и направићемо пет великих пунктова за све установе“, рекао је он.
Нагласио да ће инсистирати на одговорности директора.
„У смислу да је он главни дежурни и да сви процеси почињу и завршавају код њега. Он је тај који има ауторитет да каже учитељу, ђаку, родитељу, чистачици ‘извини ти то, ти радиш ово’. Ја ћу то страшно контролисати. У закону стоји да ја њих могу да сменим“, рекао је Шарчевић.
Говорећи о преласку на електронску управу, Шарчевић сматра да не треба поредити Србију са Скандинавијом, Корејом, Сингапуром и земљама које су далеко одмакле у том процесу, али је истакао да наша земља може да се пореди са Вијетнамом, који је шести на ПИСА тесту и са земљама које су направиле велики напредак, као Пољска.
„То су велике и целокупне реформе, оне нису парцијалне. Ми смо успели да добијемо око 30 милиона евра за обуку наставника. Ми смо 50.000 наставника обучили за нове методологије наставе“, рекао је Шарчевић.
Напоменуо је да је настава на даљину тек била планирана у стратегији, а да смо је већ сада радили „на узорку целе државе“.
Предлог квота за упис на факултете завршен, ускоро на Влади
Завршни предлог квота за упис на факултете за следећу школску годину је у Министарству просвете, тачка на предлог биће стављена на састанку са Конференцијом универзитета Србије, а у року од недељу дана тај предлог ће ићи на одлуку Владе Србије, рекао је Шарчевић.
У изјави за Танјуг министар је навео да у односу на прошлу годину има измена у квотама за упис на факултете, пре свега што се, каже, на неким факултетима нуди више буџетских места него што се студенти интересују.
Струке које нису популарне међу студентима, наводи Шарчевић, јесу геодетска, правна, а и интересовање за педагогију није велико, док се за пољопривреду полако “буди”.
Међутим, додаје министар, интересовање за Медицински факултет, Стоматолошки факултет, ФОН и ЕТФ све више расте.
„Измена квота није само формула, узели смо метод, направили анализе, онда смо гледали шта је интерес државе, а то су фундаменталне науке, појачавање грана где је потребно радне снаге, и, наравно, није само реч о повећавању квоте, већ са тим морате повећати и простор и услове“, навео је Шарчевић.
Због тога држава, каже, тренутно реализује изградњу неколико нових зграда факултета у које је ће бити уложено 100 милиона евра.
Шарчевић је подсетио да је Министарство просвете, у сарадњи са Конференцијом универзитета и Националним саветом за високо образовање, крајем прошле године формирало радну групу која је имала задатак да анализира упис на студентским програмима и за струковне и за академске студије.
Та радна група, додаје министар, приметила је да “има доста луфта” и да се негде нуди више буџетских места него што је потребно.
„Измене подразумевају прерасподелу места, тако на пример, ако је веће интересовање за медицинске струке или за ИТ, онда ту повећавамо квоте, међутим, не смемо да дирамо квоте оних фундаменталних наука“, објаснио је Шарчевић.
Додао је да ће се за оне струке које су дефицитарне, дати нова квота.
ТопПрес/ Извор: Танјуг