Према истраживањима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, проценат гојазне деце се из године у годину повећава. Лоше навике у исхрани и недовољна физичка активност главни су кривци а резултати систематских прегледа показују да је ситуација иста и у градским и у сеоским срединама.
Да се не хране како треба, знају врло добро. Зато ђачки парламент у параћинској Гимназији већ годинама организује и Дан здраве хране.
Здраве навике у исхрани формирају се у најранијем детињству. Врло често ипак родитељи и лекари не налазе заједнички језик.
„Родитељи умеју да траже оправдање за нездраве навике у исхрани, а управо ми сматрамо да је тај породични модел односно сама та исхрана коју дете има кући и утицај родитеља на то да се деца баве физичком активношћу најбитније“, истиче др Биљана Ранчић, из школског диспанзера. „Највећи пик гојазност достиже код деце у тинејџерском периоду, односно пубертетском периоду и адолесцентском периоду.“
Да овај проблем постоји у свим срединама показују и резултати систематских прегледа у свилајначкој општини које је организовао Центар за бригу о породици. Најпре су прегледана деца у селима која су физички активнија.
Иако ова деца много више времена проводе напољу од малишана у градској средини прегледи показују да су проблеми са држањем тела и прекомерном тежином скоро исти.
„Већина њих има то лоше држање али то за сада није велики проблем јер тим корективним вежбама може и да се исправи“, каже др Маријана Васић, из Дома здравља Свилајнац. „Друго што смо приметили јесте можда мало гојазност код деце која се сада јавља. Биће проблем уколико се направи пропуст и онда деца израсту и остану са тим проблемом.“
Да редовна физичка активност и култура исхране буду предност требало би, кажу лекари, да деци покажемо и својим примером, а добре навике у детињству даће резултате и током живота.
ТопПрес/ Извор: РТС