Топола – Свуда прођи кући дођи, тако би се могло рећи за шездесетшестогодишњег Милана Марковић, рођеног Београђанина, који је град заменио за чист ваздух, мир, лепоту. Kaко каже у животу само поп није био, али је ипак његово главно занимање било опера.
„Био сам возач камиона, конобар, кувар, зидар. Радио сам све послове и нисам бирао, само да зарадим и преживим, тако вам је то у иностранству. 25 година сам певао у опери у Мајнцу, певао сам у Крсманцу у хору југословенске народне армије и у београдској опери“, почиње своју животну причу оперски певач у пензији.
Иако је пропутовао скоро цео свет, вратио се да оствари своје снове у селу Белосавци надомак Тополе, где је као младић долазио код своје мајке.
„Овде је моја мајка купила један мали плац од 28 ари пре неких 35 година, ту нико није долазио јер смо ми имали у Бачкој једно имање и углавном смо тамо одлазили. Међутим, кад је почело бомбардовање ја сам био у Немачкој и зовем мајку да покупи унуке и дође овамо. Како је она овде дошла почели смо ја и сестра да долазимо, потом сам кренуо у сређивање куће, проширио сам двориште. Указала се прилика да купим једну парцелу па још једну и тако сам купио око 12 хектара земље овде око куће која је сада у комаду“, казао је Милан и нагласио да је куповао земљиште преко 20 година.
Према његовим речима није се увек имало новца, некад је чак морао и да позајми да би купио педаљ земље, ипак корак по корак Марковић је успео да оствари свој дечачки сан.
„Пре него сам купио ове парцеле, комшије су причале да на овом месту постоји неки пиштавац. Ту је била јаруга, попадало дрвеће, маховине али ја сам то место оплеменио. Како сам приметио да влажи вода, одлучио сам да одем и разгрнем то да видим има ли ту живота. Било је преко 30 цм трулежи, очистио сам као каналић али се ништа није видело тог тренутка. Наредног јутра, када сам отишао ту је текла вода, после тога сам купио ту парцелу потом и суседну и направили смо укупно пет језера, вода се прелива из једног у друго. Уведена је струја, развукли смо цеви и поставили пумпе. Све је у етапама рађено, багериста и ја смо се усаглашавали и без њега не бих ово могао да направим. Ако бих вам само рекао колико је било не преспаваних ноћи, колико пута сам у сну возио багер и нехотице ударао жену ногом, али успео сам највише уз помоћ Љубише Ђукић, мог пријатеља да овде спојим два хектара под водом и ту ће бити национални парк“, испричао је Милан за ТопПрес.
Како је рекао његов сан још увек није остварен у потпуности, јер је планова доста.
„Путовао сам по целом свету, само у Јапану и у Аустралији нисам био. Увек сам са собом носио камеру и бележио сваки детаљ, све ово ја сам виђао по свету, а ето укомпоновао сам овде и одлучио да Тополи и овом крају пружим сву лепоту на једном месту. Планирам да окачим ту пар бунгалова, направим шведску сауну. Мреже за спавање би поставио у у багремовој шуми, а ту су и камп кућице. На пролеће ћу довести два млада лабуда која ће се настанити на једном језеру, а већ смо их порибили тако да има шарана, сома, смуђа и амура “, поносно објашњава Милан.
Марковић је мишљења да ће у његовом амбијенту свако успети да пронађе кутак за себе. Његови наследници два сина и три кћери за сада су само гости на породичном имању, али Милан се нада да ће се као и он једнога дана вратити природи.
ТопПрес
