Од рака годишње оболи више од 38.000, а умре 22.000 људи у Србији. По броју умрлих, заједно са Македонијом, налазимо се у самом европском врху. Број оболелих повећан је за 20 одсто у периоду од 2001. до 2010. године, показали су подаци Друштва Србије за борбу против рака, које је затражило од Владе Србије формирање међуресорногтела, како би се истражио утицај НАТО агресије 1999. године на овако алармантан пораст.
На јучерашњој конференцији „Месец борбе против рака“, председник друштва проф. др Слободан Чикарић изјавио је да је у Србији најучесталији рак плућа, затим рак коже, дебелог црева, дојке и простате, док већину оболелих чине мушкарци.
– На настанак болести, генетски фактор има 10 одсто утицаја. Пушење повећава ризик од 30 одсто, за рак плућа 80 одсто. То ипак не објашњава повећан број деце оболеле од рака – каже је проф. Чикарић.
– Оболелих у Србији је било упола мање него у другим европским земљама пре бомбардовања 1999. године. Наше процене су да је 10 одсто људи досад оболело због последица загађења животне средине односно баченог осиромашеног уранијума.
Делегат скупштине Друштва Србије за борбу против рака, генерал Слободан Петковић, рекао је да је потребно да прође 15 година од тренутка штетног дејства на организам до клиничке манифестације.
– Затражили смо од Владе Србије, Министарства здравља и Министарства заштите животне средине, да се формира међуресорно тело које ће укључивати лабораторију и секторе за испитивања и обраду података о штетним последицама НАТО агресије. Предлог је упућен министарствима и тренутно се налазимо у преговорима – рекао је генерал Петковић.
Како је подсетио, током бомбардовања бачено је укупно 15 тона осиромашеног уранијума, којем је потребно пет милијарди година да ишчезне. Измерено је штетно зрачење које је за 30 одсто веће од дозвољеног, подаци су узети најпре на југу Србије, али и у Београду, Суботици и региону целог Балкана.
МИНИСТАРСТВО ИЗДВАЈА ВЕЛИКИ НОВАЦ
Према подацима које је Друштво Србије за борбу против рака објавило на конференцији „Месец борбе против рака“, из буџета се сваке године издвајају огромна финансијска средства за лечење оболелих.
– Министарство здравља је издвојило девет милиона евра 2004. године само за куповину цитостатика. До 2016, тај број се попео на 64 милиона евра – рекао је проф. Слободан Чикарић, председник овог удружења.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, А.В