Рак све више напада децу

Рак све више напада децу

Од различитих облика рака у Србији су 2016. оболела 334 детета. То је за чак 75 одсто више него деценију раније, када је за годину дана рак дијагностификован код 200 деце.

Иако за то, бар засад, немају конкретне доказе, многи лекари мисле да је драстичан пораст оболевања деце од рака, који званично региструје Институт за јавно здравље Србије, у некој мери свакако повезан са осиромашеним уранијумом у муницији којом нас је НАТО бомбардовао 1999. године, пишу Вечерње новости.

Председник Александар Вучић рекао је у недељу да ће Србија озбиљно истражити последице НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом, али и да се, у разговору са онколозима од којих је сазнао да су карциноми сада најчешћи код деце чији су родитељи рођени око 1990. године, уверио да ће бити тешко да докажемо да је то последица НАТО бомбардовања.

Сваког дана једно дете у Србији оболи од рака, а сваке недеље један малишан изгуби битку с том опаком болешћу. Поражавајуће је, али рак је у Србији по учесталости други узрок смртности деце до 14 година, одмах после повреда.

„Сви лекари мисле да је бомбардовање оставило знатне последице, то је злочин без преседана и тиме ћемо се у будућности посебно бавити“, рекао је председник Вучић.

Професор др Зоран Радојичић, директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој и хирург који се бави онколошком хирургијом, каже за „Новости“ да је теоријски могуће повезати повећано оболевање од малигних болести и бомбардовање.

„Имамо и разлог да верујемо да јесте повезано, али је важно нагласити да је неопходно ову везу научно доказати. Потребни су нам докази да станемо иза става да у настајању малигних болести у Србији удео имају и последице бомбардовања“, каже Радојичић.

Професор др Дејан Шкорић, педијатар хематоонколог у Универзитетској дечјој клиници, каже да се код деце веома ретко јављају карциноми, у мање од један одсто случајева, а најчешће су то леукемије, лимфоми и тумори који потичу од ембрионалних ћелија.

„Узроци могу бити генетски, деца наслеђују од родитеља мутације гена, услед чега имају склоност ка настанку малигних болести. Поред гена, и егзогени фактори као што су јонизујућа зрачења, хемијски агенси попут бензена, пестицида и тешких метала и биолошки агенси у виду неких вируса могу допринети настанку малигне болести. Прецизан узрок настанка болести код одређеног пацијента је најчешће непознат“, објашњава Шкорић.

Мали пацијенти из свих крајева Србије, Црне Горе и Републике Српске лече се у Институту за мајку и дете и Институту за онкологију и радиологију Србије (ИОРС). Углавном су ту због леукемија и лимфома, а од солидних тумора најчешћи су тумори мозга, тумори костију и мекоткивни саркоми. На педијатријској онкологији ИОРС има 18 постеља, а у зависности од типа и степена проширености болести, проценат излечења код солидних тумора може бити између 70 и 80 одсто. Код леукемије проценат излечења је и изнад 90 одсто. Битку са малигном болешћу је 2016. године изгубило 49 малишана.

„Волела бих да ми стручњаци који тврде да су хемија и осиромашени уранијум од бомбардовања скоро па лековити објасне откуд нам оволики пораст оболевања код деце“, каже професорка др Даница Грујичић, неурохирург, један од покретача иницијативе да се испитају последице НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину.

У свету оболевање деце од рака чини један одсто у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4 одсто, односно 165 деце годишње, а у Србији – око 0,7 одсто. То је податак из званичног регистра Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости