Извоз ракије из Србије континуирано расте из године у годину и процењује се да је он тренутно око 25 милиона евра, изјавио је данас саветник председника Привредне коморе Србије (ПКС) Вељко Јовановић.

„Та количина можда не звучи пуно, али кад погледамо да у тој утакмици нисмо баш имали традицију од неких 50, 60 или 100 година, него да смо тек пре неколико деценија кренули на нивоу брендова и на нивоу озбиљног позиционирања, треба да будемо изузетно задовољни резултатима и да знамо да имамо много шанси да се ти резултати повећују“, рекао је он за Танјуг након отварања „Ракија феста“ који се одржава данас у Београду.

Јовановић је додао да Србија највише ракије извози у Хрватску, Немачку, САД, као и да се отворило тржиште Канаде и да су то наша циљна тржишта.

Све више ракије се, како је додао извози и у околне земље у којима постоји култура пијења сличних пића, као што су Бугарска, Хрватска, Босна и Херцеговина, али и Северна Македонија.

„Имамо сада Уговор о слободној трговини са Кином, где ћемо у наредних 10 година доћи до нула стопе царине, тако да свакако има огромног простора за даљи раст извоза, али и огромног простора за рад на напредовању наших произвођача на брендирању и на једном заједничком координисаном наступу наше државе ка тим тржиштима“, рекао је Јовановић.

Он је нагласио да у Србији има око 1.000 регистрованих произвођача ракије и да је наш најзначајнији бренд домаћа ракија од шљиве.

„Шљива је веома важна и важно је зато неговати сортименте здравих садних материјала, јер је то полазна основа код било које прехрамбене индустрије, па и индустрије ракије“, рекао је он.

Јовановић је додао да би се ојачала производња не само ракије од шљиве већ и других, Србија треба да негује квалитет, да има континуитет у том квалитету, али и да има озбиљне количине са којима може да изађе на тржиште.

„Да ти брендови који се појављују као брендови на међународном тржишту, просто се представљају као озбиљне фирме и озбиљни бизниси са једном здравом и стабилном стопом раста, да би та тржишта могла нас да препознају као кредибилне партнере“, рекао је Јовановић.

Говорећи о томе који су крајеви Србије препознати као главни произвођачи ракије, Јовановић је рекао да су сви, али да постоје одређене географске специфичности па тако може да се каже да има ракија које су карактеристичне за Војводину, за централну Србију, или за југ или исток Србије.

„То је интересантан простор за размишљање у будућности за брендирање тих локалних карактеристика“, нагласио је Јовановић.

Он је додао да су мали произвођачи фокусирани на квалитет и да је њима потребна помоћ да би расли и да им зато ПКС помаже да пронађу тржишта и партнере у земљи и иностранству.

„Њима је потребна помоћ у садном материјалу, у конципирању засада, у радној снази, али и технологији за прераду. Битно је да се тај цео ланац затвори“, навео је он.

Организатор „Ракија феста“ Бранко Нешић рекао је за Танјуг да се та манифестација посвећена ракији и јаким алкохолним пићима ове године одржава 12 пут и на њој се представљају 23 најзначајније регистроване дестилерије из Србије.

„Регуларно, редовно, тржиште ракије заузима само 30-40 одсто укупног тржишта у Србији и зато је важно да мале занатске дестилерије добију већу пажњу и апсолутно да јавност разуме разлику у квалитету између такозваних домаћих ракија и регистрованих ракија“, рекао је он.

Нешић је додао да ће се на фестивалу говорити и о технологијама производње и о томе колико је битно да се она унапређује и да је јако важно да они који тек почињу са производњом сазнају нешто много више о томе.

Како је додао на Ракија фесту се могу наћи ракије којих нема у продавници, а могу се пробати и дестилати стари 10, 15, 20 година.

Према његовим речима, веома је битно и да држава подржи произвођаче ракије, и та помоћ може бити разнолика.

„Мислим да ми доживљавамо и живимо тренутно ренесансу српских ракија у смислу да можемо да пијемо дестилате по врло добрим ценама који су сами светски врх јаких алкохолних пића“, закључио је он.

„Ракија фест“, који се организује уз подршку ПКС одржава се у „Београдској урбаној дестилерији“ у улици Жоржа Клемансоа 19, и ова манифестација је отворена до 22 сата.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

CAPTCHA