Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић изјавио је данас да је 2024. била рекордна за српски ИКТ сектор и да је остварено више од четири милијарде евра суфицита у извозу ИКТ услуга и производа и најавио да би половином 2025. требало да буде завршена процедура за увођење 5Г мреже у нашој земљи.
„У односу на 2023. годину, која је била до тада апсолутно рекордна, ми 2024. године бележимо константан раст од 20 одсто, у односу на претходну годину. То значи да смо 2023. године имали суфицит у извозу ИКТ (информационе и комуникационе технологије) услуга и производа у вредности од 3,44 милијарде евра. Ми смо тај обим досегли у првих 10 месеци ове године. Такође, 115.000 људи ради у ИКТ сектору. Просечне плате су близу 250.000 динара нето. Тај број запослених годишње расте између три и пет одсто“, рекао је Ристић за Танјуг.
Нагласио је да је, на пример, сваки осми динар створен у Србији у 2023. години био из ИКТ сектора.
„Када имате у виду и ове резултате из 2024. године, а то је повећање свих параметара за око 20 одсто, то значи да је ИКТ сектор најбрже растућа, најприходованија привредна грана у Србији и то је можда и највећи резултат и овог министарства и свих наших партнера у оквиру ИКТ заједнице у Србији“, рекао је Ристић.
Додао је да министарство наставља и ове године да ради на иновирању законодавног оквира, како би се прилагодио динамичној природи ИКТ сектора, као и на проширењу капацитета постојећих и на изградњи нових научно-технолошких паркова, на даљем развој српских стартапова, истраживачких и иновативних центара.
„По први пут ове године, министарство почиње са конкурсом за пружање финансијске подршке развоју малих и средњих српских ИТ предузећа и то ће бити урађено по принципу 30 одсто гранта – бесповратних средстава, а 70 одсто најповољнијег кредита. На тај начин желимо да дамо додатни подстицај даљем јачању српског ИТ сектора“, рекао је Ристић.
Истакао је да је у претходној години интензивирана међународна сарадња, као и да је потписан низ билатералних докумената који омогућавају српском ИКТ сектору да буде много присутнији у привредама других земаља.
Подсетио је да је претходне године почела процедура за обнову лиценца за 2Г, 3Г, 4Г мреже, које подразумевају међународне аукције и које ће бити завршене половином ове године.
„У септембру претходне године почели смо толико дуго очекивану процедуру увођења 5Г мреже у Србију и то ће бити завршено средином ове године. Најзначајнија фаза те процедуре јесте међународна аукција“, рекао је Ристић.
Подсетио је да је у протеклој години министарство окончало пројекат „Повезане школе“, који је омогућио да свих 3.800 школских објеката у Србији буде повезано на интернет.
„Тиме смо омогућили бесплатно коришћење интернета за више од 750.000 ђака и више од 100.000 њихових учитеља, наставника и професора. Више од 850.000 наших грађана сада у школским објектима има најквалитетнији могући интернет, што им омогућава да стичу знања и вештине у дигиталном свету потпуно равноправно, без обзира да ли се школују у некој школи у великим урбаним средиштима или се школују у малим сеоским основним школама“, рекао је Ристић.
Навео је да је министарство крајем прошле године ушло и у другу, највећу фазу пројекта увођења широкопојасног интернета у рурална подручја Србије, који обухвата више од 4.500 километара оптичког кабла.
„То радимо по угледу на водеће развијене земље света, а то значи да тамо где комерцијални оператори стају зато што немају комерцијални интерес, ту наступа држава и омогућава својим грађанима и привреди и свима који живе или раде у руралним подручјима Србије да имају истоветан приступ интернету као и грађани и привредни субјекти у великим урбаним средиштима“, рекао је Ристић Танјугу.
Оценио је да резултати говоре да Србија представља једну од земаља узора у свету, када је развој ИКТ сектора у питању.
„Србија је препозната као један од лидера у ИКТ сектору, не само у региону, већ у Европи и у свету. И врло често се за нас каже да смо у најкраћем могућем временском року прошли тај пут ‘фром зеро то херо’, од ничега до изузетно развијене ИКТ привредне заједнице, коју чине научно-технолошки паркови, стотине стартапова, низ истраживачких центара, неколико научних института. Апсолутно можемо да будемо сви задовољни и поносни на оно што је Србија урадила у ИКТ сектору у 2024. години и можемо са пуно оптимизма да гледамо на 2025. годину“, рекао је Ристић.
Подсетио је да су крајем прошле године, у договору са Европском комисијом, припремљене измене три медијска закона, кроз рад три радне групе у којој су учествовали представници медијске заједнице и међународни стручњаци.
„Та процедура је била демократска, транспарентна, инклузивна, партиципативна и то се види и по резултатима рада тих радних група.
У договору са Бриселом, приступило се изменама сва три медијска закона и очекујемо да на првом заседању Народне скупштине, народни посланици размотре предлоге измена и допуна сва три медијска закона“, навео је Ристић.
На питање о употреби вештачке интелигенције у области јавног информисања, Ристић је указао да је то ново и изазовно питање са којима се читав свет суочава и наводи да Министарство науке, технолошког развоја и иновација припрема законодавни оквир који ће регулисати употребу вештачке интелигенције.
„Тај закон ће бити усвојен током ове године. Ради се и нова стратегија развоја вештачке интелигенције у Србији. У том смислу, Србија прати основну регулативу Европске уније која је израђена и усвојена током претходне 2024. године. Пратимо све оно што су савремени токови у успостављању механизама за професионалну и етичку примену вештачке интелигенције у разним друштвеним делатностима, укључујући и област јавног информисања“, рекао је Ристић.
Упитан докле се стигло са пројектом дигиталног туристичке понуде Србије, Ристић је одговорио да је тај пројекат потпуно завршен и да ће његова прва фаза бити представљена јавности у Народном музеју Србије, уочи обележавања националног празника Сретења.
„Након тога креће његова употреба и на тај начин Србија добија нешто што бисмо назвали српски ‘букинг’. То радимо заједно са Министарством омладине и туризма“, казао је Ристић и оценио да ће тај пројекат допринети даљем јачању туристичке понуде Србије.
На питање како функционише Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, Ристић одговара да је то организациона јединица у оквиру министарства и нагласио је да је представља једини такав институционални оквир заштите деце на интернету у читавој Европи.
„Бележимо повећани број случајева, јављају нам се деца, родитељи, баке и деке, наставници се јављају, грађани. И то је важно, да су се људи ослободили и да контактирају наш Национални контакт центар који има посебну платформу – ‘Паметно и безбедно’, посебан број телефона, 19833, посебну е-маил адресу и присутан је на свим друштвеним мрежама“, нагласио је Ристић.
Навео је да је министарство претходну годину посветило томе да дође до што више родитеља, баки и деки, како би овладали знањима и вештинама и како би препознали да ли су деца угрожена на интернету.
Додао је да је прошле године први пут Национални контакт центар прешао границе Србије и реализује образовне програме у Босни и Херцеговини и Црној Гори.
„Ове године идемо ка Словенији, Хрватској и Северној Македонији. Велики број држава је заинтересован за преузимање знања и читавог тог механизма, укључујући, на пример, бројне западне државе, Израел, Либију и друге“, закључио је Ристић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг