Рачуни са факултета стигли су на адресе бројних родитеља који су шокирани, како кажу, безобзирношћу са којом им достављају износе за плаћање док им деца истовремено не излазе на испите и губе корак са студијама.
Они тврде да су већ драстично оштећени јер морају и кирије станодавцима да измирују, који су такође немилосрдни и не занима их да ли деца студирају, а на све то иду остали трошкови. Они тврде да су их факултети неодговорним односом према студентима завили у црно и да је питање да ли ће моћи да поднесу сву ову „хајдучију“.
Ћерка Бранка Ковачевића из Виче се вратила кући јер немају средстава да јој плаћају стан док факултет не ради.
„Остало јој је још два испита да заврши и то је већ било припремљено за новембар месец да иде на испите. Међутим, услед ових дешавања на Београдском универзитету она је дошла кући. И даље је кући, још увек припрема те испите, очекује свакодневно да факултет проради да би јој се омогућило да заврши започете студије и на крају да постане свој човек. Наши приходи нам онемогућују да можемо да јој обезбедим да она несметано живи у Београду, а да јој ми шаљемо новац за стан, студирање и све оне потребе које једна млада особа има и да би живела нормално у Београду без свог рада. Не потцењујемо и не прејудицирамо неке ствари што се тиче студената и младих генерација које желе промене и неке ствари да истерају на неки свој начин. Али ипак треба омогућити и оној другој групи студената који желе да својим знањем и радом сами опредељују свој животни пут. Очекујемо у сваком тренутку да се разреши тај проблем и да се омогући деци наставак и завршетак студија”, каже овај Драгачевац.
Душанка Петковић Езвеђ из Горњег Милановца каже да има дете које је одличан студент, и који се школује уз помоћ стипендије и породичне пензије, а она се плаши да би то све могао због ове ситуације са факултетима да изгуби.
„Дете ми је увек било добар ђак. Био је вуковац у основној и средној школи. Стигао је до треће године факултета, редовно даје испите. Одслуша семестар, пријави у јануару испите, положи, одслуша следећи семестар, у јуну очисти годину. Он зна каква је ситуација. Ја сам разведена, његов отац је преминуо. Он сада прима породичну пензију и стипендију општине Горњи Милановац. Он зна зашто је отишао у Београд и да не може због финансија да губи годину. Све што сам имала уложила сам у њега. Студије трају шест година, а њих 120 обуставља наставу на факултету где има скоро 1500 студената. Ја желим да замолим родитеље и професоре али и студенте и ђаке, да дијалог мора да постоји и да се договоре. Има деце која су дошла из унутрашњости, а сигурно има и професора који су дошли, нису сви из Београда и знају како им је било да их родитељи одшколују. Молим да се омогући деци да имају наставу, да полажу испите и да не губе деца годину. Мој син ако изгуби годину, као редован студент неће имати породичну пензију, стипендију општине Горњи Милановац које нама значе. Још једном молим родитеље, професоре, студенте и ђаке да дијалог мора да постоји. Молим их да се договоре да деца не би испаштала“, каже Душанка.
Кћерка Драгомира Кандића са Каблара студира на Факултету за безбедност. Кандић је школује гајећи стоку, кромпир а од сира, кајмака, млека и кромпира плаћа школарину у Београду која је, како каже, скупа „ко ватра”.
„На мејл је већ стигла уплата рате. Волели би да знамо шта и како. Да ли ће година да пропадне, ако пропадне шта ће бити са тим новцем, да ли ће он важити за следећу годину. Ми као родитељи само тражимо од факултету да нешто знамо о томе”, казао је Кандић.
Дејан Лазић из лучанског села Вучковица са супругом се бави пољопривредом и како каже много тешко долазе до пара.
„Имам два студента, они не желе да се баве политиком и на крају крајева нисам их због тога ни посало на студије. Њихова жеља је да наставе да студирају, јер због тога су и отишли на факултете. Ко има студенте зна колико то кошта. Решење видим у договору како би се наставило са даљим радом факултета и да се студентима који то желе омогући полагање испита.”, рекао је Лазић.
ТопПрес/ ГЗС