Свети архијерејски Сабор СПЦ на коме ће бити изабран нови патријарх СПЦ, 46. по реду, биће одржан сутра у крипти Храма светог Саве са почетком у 12 сати, а пре тога у 9 часова биће одржана света литургија са призивом светог духа, уобичајена за почетак сваког Сабора, потврђено је Танјугу у Патријаршији СПЦ.
Највећи број владика већ је стигао у Београд, а за сада је сигурно да Сабору неће присуствати епископ аустралијско новозеландски Силуан, због мера које је Аустралија увела против пандемије ковида, као и епископ западноевропски Лука због лошег здравственог стања, а упитно је и присуство владике врањског Пахомија који је недавно оболео од короне.
Долазак владика се очекује и током дана, а како је речено Танјугу део њих ће бити смештен у Патријаршији, а остали по сопственом избору.
Ово ће бити први пут да се Сабор одржава на некој локацији ван Патријаршије, а као разлог за то што је изабран Храм светог Саве је пандемија ковида и погоднији услови који постоје у овом великом простору да би се спровеле мере заштите.
Кандидати за патријарха могу бити сваки од 30 архијереја наше цркве са најмање пет година епархијске службе, а право да гласа има њих 39, колико Сабор броји чланова.
По процедури прво архијереји бирају између себе све док не изаберу три кандидата, а време за то није ограничено. Услов за избор је надполична већина присутних владика. По избору три кандидата њихова имена се стављају у јеванђеље из кога коверат са именом извлачи монах из неког манастира за кога влада мишљење да је велики духовник.
По наводима појединих медија Јован Радосављевић ће бити монах који ће апостолским жребом бирати између тројице кандидата за 46. поглавара СПЦ.
Патријарх српски Иринеј умро је је 20. новембра 2020. године у 91. години после борбе са корона вирусом.
Патријаршијске дужности, након смрти патријарха Иринеја, преузео је Свети Синод СПЦ а Синоду до избора новог патријарха, председава митрополит дабробосански Хризостом.
Избор патријарха се спроводи најкасније за три месеца од дана када је престо патријарха упражњен, а кандидати за патријарха могу бити сви активни епархијски архијереји који најмање пет година управљају епархијама.
Патријарх се бира тајним гласањем. За избор патријарха бирају се тројица архијереја који добију више од половине гласова чланова изборног Сабора.
Гласање се понавља све до тренутка док се не изаберу тројица кандидата са потребним бројем гласова.
Имена тројице владика стављају се свако у посебну коверту. Она се потом запечати и ставља у јеванђеље које се односи у олтар храма.
Претходно изабран духовник, неко од угледних монаха, који ће, када председавајући Изборног савета позове, а после молитве призива Духа светог да избор буде по вољи Божјој, извући ће из јеванђеља једну од три запечаћене коверте.
Коверту предаје председавајућем изборног сабора, који је отвара коверту и саопштава име новог патријарха.
Јоаникије: Избор патријарха СПЦ је саборни и црквени чин
У крипти Храма Светог Саве у Београду сутра ће почети седница Сабора Српске православне цркве на којој ће бити биран нови патријарх, а епископ будимљанско-никшићки Јоаникије уочи седнице каже да не зна да ли ће бити политичког утицаја на највише законодавно црквено тело, али да се од свих очекује да дају допринос да процес бирања протекне законито.
Јоаникије је за подгорички Дан рекао да верује да ће саборни ум архијереја пресудно утицати на избор будућег патријарха СПЦ.
Упитан да објасни како се владике Српске православне цркве припремају за овај избор и да ли међу владикама има разних мишљења, несугласица и подела, Јоаникије каже да је бирање патријарха саборни, црквени и светодуховски чин од свенародног значаја.
Сваки учесник тог догађаја треба да следи вољу Божију и да процес бирања протекне законито, у највећој братској слози, истиче Јоаникије.
„Природно је, међутим, да се уочи избора новог патријарха, епископи састају и саветују, неизбежно је да буде и различитих мишљења у вези архијереја за које се треба опредељивати приликом гласања. Како год мислили, важно је да желимо онај избор који ће Цркви донети највише добра и радости, који ће ојачати њено јединство“, навео је Јоаникије.
Кад има добре воље неће бити проблем „да, уз поштовање прописане процедуре, изаберемо тројицу кандидата за коначни избор будућег патријарха“, каже Јоаникије и додаје:
„И по овоме се види да наш закон унапред уважава различита мишљења и стремљења која се мање или више задовољавају избором тројице кандидата. Због тога нема суштинског разлога за теже несугласице међу архијерејима“.
Кад добијемо тројицу кандидата, како је рекао, можемо рећи да смо са наше људске стране дали све од себе.
„После се приступа бирању једног од поменуте тројице са потпуном спремношћу да прихватимо вољу Божију која ће апостолским жребом пројавити новог патријарха. Цео овај процес од почетка до краја прожима се са богослужењем, молитвама и благодарењем Богу чиме се сведочи и потврђује да се избор патријарха догађа у највећем садејству Божије и људске воље, рекао је он.
Упитан да одговори у којој мери политика може да има утицај на избор будућег патријарха, владика Јоаникије додаје да се о томе у многим медијима последњих дана опширно пише.
Мисли, истиче, да ће сви архијереји одлучивати по својој савести гледајући да угоде Богу и својој Цркви.
„Да ли ће бити или неће политичког утицаја на рад предстојећег Сабора не знам, али верујем да ће саборни ум архијереја просветљен благодаћу Светога Духа пресудно утицати на избор будућег српског патријарха“, поручио је Јоаникије, који је и администратор Митрополије црногорско-приморске.
ТопПрес/ Извор: ФоНет, Танјуг