По традицији, “Бдење” представља увод у Велики школски час и пратеће манифестације, којима се чува успомена на одмазду немачких фашиста у Другом светском рату, наведено је званичном сајту града Крагујевца.

Због пандемије вируса корона, ове године ће се и Велики школски час одржати без публике, а у оквиру Бдења представљена је драма “Изрешетане душе” Венка Андоновског која ће бити изведена током часа.

Македонски прозаиста, драмски писац, филмски сценариста, критичар и професор на Филолошком факултету у Скопљу, драму је посветио стрељаном деди Бранку Поповићу и мајци Верици Андоновски, која се у драми појављује као девојчица и старица.

Према речима рецензента Мирка Демића, лична трагедија додатни је мотив за аутора који је донео нову визуру крагујевачке трагедије.

“Велики школски час је толико универзалан и тиче се свакога јер је трагедија читавог човечанства”, казао је Демић.

Андоновски је истакао да у драми приказане изрешетане душе нису само сељци, ђаци, радници, свештена лица, него и Немци који су стрељали под командом, јер ко је не изврши, такође ће бити стрељан.

“Страдале су у Крагујевцу и душе војника. Зато верујем да је свет бесмислен без утехе, љубави и милосрђа”, казао је Андоновски.

Бдење у Музеју “21. октобар“ завршено је концертом гудачког квартета “Акробалено“.

Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле окупационе снаге нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године.

У том злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и 15 деце старости између 8 и 15 година.

Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила, а према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, на данашњи дан је стрељано 2.796 особа.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака.

ТопПрес/ Извор: Танјуг