Некадашњи председник Србије и СР Југославије, оснивач и лидер Социјалистичке партије Србије Слободан Милошевић (1941 – 2006) умро је на данашњи дан пре 17 година у притворској јединици у Шевенингену у којој је провео нешто мање од пет година.
Умро је 11. марта 2006. године од инфаркта, а по жељи породице, када је одбијен захтев да буде сахрањен у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.
Трибуналу је изручен 28. јуна 2001. године. У Хагу му је суђено за ратне злочине на Косову и Метохији, у Хрватској и Босни и Херцеговини. Процес који је почео 12. фебруара 2002. године, током којега се бранио сам, прекидан је више од 15 пута, због његовог високог притиска, а обустављен је неколико дана након његове смрти.
Милошевићева владавина трајала је нешто дуже од 10 година, а почела је говором на Газиместану на Видовдан – 28. јуна 1989. године, поводом обележавања 600 година Косовске битке, којем је присуствовало, како се тада наводило, милион људи.
Нешто више од годину дана касније у децембру 1990. године, на првим вишестраначким председничким изборима у Србији, као кандидат СПС-а добио је 65,34 одсто гласова и постао први председник Републике Србије. Пре тога 25. јула 1997. године у Савезној скупштини био је изабран за председника СР Југославије.
Његова владавина окончана је 2000. године на изборима на којима га је у трци за председника СР Југославије поразио кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислав Коштуница.
Тада није желео да призна пораз, што је довело до масовних протеста широм Србије, завршених 5. октобра великим скупом испред Скупштине СРЈ.
Ухапшен је 1. априла 2001. године, а Хагу га је на Видовдан изручила влада Зорана инђића, премијера који је убијен 2003. године.
Био је иницијатор промене уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије и један од потписника Дејтонског споразума, којим је после пет година званично завршен рат на просторима бивше Југославије.
Повезиван је са убиством некадашњег председника Председништва Србије Ивана Стамболића и четвороструким убиством на Ибарској магистрали, али и са директним или индиректним утицајем на дешавања на свим ратиштима у бившој Југославији, нарочито са догађајима у Сребреници, Вуковару и слично.
Флоренс Артман, бивша портпаролка тужилаштва у Хагу, тврдила је деценију касније да се бивши председник СРЈ и Србије Слободан Милошевић сам тровао леком рифампицин с циљем да погорша себи стање да би био пуштен да се брани са слободе, а онда би, како се нагађало, побегао за Русију, где су били и чланови његове најуже породице.
Био је аутор књиге Године расплета, преведене на неколико страних језика.
Фила: Милошевић није требало да се брани у Хагу
Адвокат Тома Фила, који је био један од адвоката некадашњег председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића, рекао је да Милошевић није требало да се брани у Хагу.
Поводом 17 година од смрти некадашњег председника, који је преминуо у Хашком трибуналу 2006. године не сачекавши пресуду суда коме је изручен 28. јуна 2001. године, Фила се присетио Милошевићевог хапшења, као и ситуације када је пребачен у Шевенинген.
Фила је казао да Милошевић није веровао да ће бити изручен Хашком трибубналу, а да је њега контактирао оног дана када је добио оптужницу и да су 30. марта у вили „Мир“ почели преговори о његовој предаји.
„Коначно резултат преговора о предаји био је папир који су потписали премијер Србије Зоран Ђинђић, председник Србије Милан Милутиновић и председник СРЈ Војислав Коштуница. Садржај је формулисан те ноћи у вили ‘Мир’. Тим документом се Милошевићу гарантовало да неће бити испоручен у Хаг и да ће његова породица и имовина бити сигурна“, рекао је Фила у разговору за Политику.
Он је додао да га је Милошевић питао да ли може да верује томе и додао да му је одговорио да, као адвокат сматра, да је то гаранција само за ту ноћ, после чега је, како је казао, некадашњи председник одлучио да се преда.
„Ипак, он је преломио да су потписане гаранције довољне и додао је да је Ђинђић обећао Браниславу Ивковићу да ће све бити како је срочено“, казао је Фила.
Говорећи о улози Чедомира Јовановића у преговорима о предаји Милошевића српским властима, Фила је казао да је он пре имао функцију „гласника, а не изасланик Досове власти, јер је све време са неким консутовао телефоном“.
Фила преноси да се после хапшења Милошевића видео са тадашњим премијером Зораном Ђинђићем кога је питао како мисли да одржи обећање да га неће изручити Хагу, на шта је, како каже, тадашњи премијер тврдио да Милошевићу прво мора да се суди у Србији и да ће ту бити сигурно осуђен.
„На то сам рекао да ћу следећи пут донети своју дилому, а он нека донесе своју . Обећао сам: ако игде у Србији Милошевић буде осуђен, ја ћу своју диплому поцепати“, рекао је Фила.
Казао је да је после изручења Милошевића Хагу неколико пута разговарао са Ђинђићем.
„Када бих повео разговор о Милошевићу, Ђинђић би само слегнуо раменима и рекао – морао сам. Са Коштуницом нисам био у прилици да причам о томе, али сам много разговарао са генералом Павковићем. Он је као начелник Генералштаба био спреман да подигне пар „мигова“ са задатком да приземље хеликоптер којим је Милошевић на Видовдан пребачен у НАТО базу у Тузлу. Звао је председника СРЈ Војислава Коштуницуда би додбио одобрење да изда такву наредбу. Али му се Коштуница није јавио на позив“, сећа се Фила.
Милошевић је из Тузле пребачен у затворску јединицу Хашког трибунала у Шевенингену где је боравио од јуна 2001. до 11. марта 2006. године када је умро недочекавши пресуду.
Фила је говорећи о његовој одбрани оценио да бивши председник није најбоље схватио појам правне одбране, већ да је упорно износио своју верзију истине.
„Из угла политичара који жели да остави траг о властитом виђењу историјкских догађаја , његово држање у Хагу је имало смисла, али не и са професионалне , правне тачке гледишта“, рекао је Фила.
Он је оценио да су Милошевићеви правни саветници, адвокати Зденко Томановић и Миша Огњановић и професор Бранко Ракић, као и људи из удружења „Слобода“ одлично урадили свој део посала , али да се Милошевић често није држао питања која су му припремили за испитивање сведока, те да је често у том жару одбране износио докумета која су могла да иду на штету њему, али и другим хашким оптуженицима.
ТопПрес/ Извор: Танјуг