Бресница – Службом у овдашњој богомољи Св. Марка и пригодним словима и игром ђака месне ОШ „Ђенерал Марко Ђ. Катанић”, Бресница је прошле недеље означила осам векова како постоји. Селу на средокраћи Чачка и Крагујевца припада част што је опстало 800 година али и чест у српској повести, јер је по имендану старије и од саме Шумадије у којој, ево, борави.

Краљ Стефан Првовенчани, Повељом из 1222. године „са правозаљубљеним сином својим Радославом, по милости божјој приноси да бисмо били помињани у молитвама, Брестницу са тргом за храну и одевање онима који служе у Светом храму овом”. Касније се оно „т” изгубило па је село пуно брестова опстало под именом скраћеним за девети део.

Повеља првог крунисаног Немањића у Срба краси северни зид жичког храма и сведочи да је село које Жичи поклања једино насеље уписано на карти између Жиче и моравског Градца (данас Чачка).

– Ми смо овде да бисмо, трудом на земљи, себе уподобили за царство небеско. Истине вере из Светог писма су нам остале да бисмо читајући веровали у то што пише, а да верујући имамо живот у Христу – казао је у својој недељној беседи, после свете литургије у храму Св. Марка, владика жички Јустин.

Иза литургије, преосвећени је благословио славске дарове, а затим освештао спомен – чесму у порти, погинуту као успомену на све страдале из ове парохије у Другом светском рату.

Можете замислити шта је све од збитија могло стати у осам најновијим векова бресничких? О ранијим да не причамо, рецимо о фигури бога Меркура, заштитника путева и путника, из доба кад је данашње шумадијско село било део Римскога царства. Пронађена је својевремено у Бресници, стара је око 1.700 година и чува се у чачанском Народном музеју.

И, има ли села у Србији са четири цркве и четири свеца? Ево нас, ту смо.

На два и по километра од средишта Бреснице векују богомоља из времена сеобе Срба са Косова под вођством Арсенија Чарнојевића, у 17. столећу. Стара, брвнара, слави великомученика Прокопија, док је нова посвећена преподобној мати Параскеви.

Затим је у самом селу, 1720. године на темељима средњевековног храма подигнута богомоља чија је парохија била од Сирче до Брђана, али је Турци запалише. На пепелишту, Милош Обреновић је у свом потоњем земану срезао брвнару у славу Покрова пресвете Богородице, само што је она с временом омалила те је ваљало зидати већу. На тај посао дао се велики добротвор, мештанин и ђенерал Марко Катанић, освештана је 1906. и посвећена апостолу Марку, док стара брвна бораве у засенку недалеко, али су на месту и на ногама. Најновија бресничка црква, још причају у селу, ликом је навела краља Петра Првог да своју задужбину на Опленцу учини по истим цртама.

Где има места за четири свеца, било је и за петог, па Бресничани као сеоску славу обележавају Спасовдан (Вазнесење господње).А неки ће, ако их ко упита шта је још важно за животопис села, отпоздравити овако:
„У турско доба, на попису из 1476. године, Бресница је имала 40 кућа, а Чачак само 10”.

ТопПрес/ ГЗС/ „Политика”/ Г. Оташевић