Топола – Марко Гавриловић из Тополског села Винча млад је воћар који је остао на породичном имању и наставио стазама својих предака да обрађује земљу и гаји воће. Иако ситуација у пољопривреди према његовим речима није најбоља са пуно љубави узгаја неколико врста воћа и нада се бољем.
„Гајимо јабуку, шљиву, брескву, грожђе. Ова година је била специфична јер нас је три пута закачио град и велике су штете. Због тога прве класе скоро да и није било, веома мало брескве и нектарине која је била око 80 динара. Јабуку и грожђе је највише оштетио град и код овог воћа биће смањен принос и следеће године“, каже Марко.
Он истиче да је воћарима из године у годину све теже због тога млади његових година све чешће одлазе у град и посао налазе у фабрикама. Да би се мотивисали да као и он остану на селу и раде на сопственом имању потребно је према Марковом мишљењу обезбедити оно основно што их годинама мучи.
„Моја породица и ја радимо производњу и откуп воћа. Мислим да би доста младих остало на селу и радило овај посао када би имали сигуран пласман и загарантовану цена то је основ да останемо ту. Ево рецимо на јабуци ми смо у минусу због града, зато је потребно да и подстицај за противградну мрежу буде доступан свима да би се наши засади обезбедили и сачували. Требало би и да се отварају фабрике за прераду воћа да би имали готов производ и да цена буде коректна за то наше воће, како би покрили трошкове колико толико. У Тополи засигурно недостаје таква једна фабрика за прераду то ми свима много значило“, поручује воћар из Винче.
Он додаје да је користио подстицајне мере за куповину трактора.
ТопПрес
