Топола – Скоро две деценије у шуми иза цркве на Опленцу два стабла јасена спојила су се у једно и тако наставила даљи раст. Њихову судбину прелепим стиховима описао је Игор Петровић из Тополе.

“Шума зна истину коју ветар не изговара. Ова два дрвета нису се спојила из љубави — спојила су се из клетве.
Давно, пре него што су им гране оголеле, дух шуме је запечатио њихову судбину. Једно је желело да побегне од таме у себи, друго да је сакрије. Уместо спаса, добили су једно друго. Корени су им везани крвљу земље, осуђени да деле глад, жеђ и страх. Да расту заједно или да заједно иструле.
Једно дрво носи кривицу. Друго памти. И сваке године, док се прстенови у њиховим стаблима гомилају као неизговорене мисли, они уче исту лекцију: блискост не лечи — она само продубљује оно што већ постоји.
Савијени су једно ка другом не из нежности, већ из потребе. Ако се једно исправи, друго ће пући. Ако једно падне, повући ће друго за собом. Љубав је овде облик зависности, а зависност је најстарија магија шуме.
Ноћу, када корење шапуће старим језиком, дрвеће сања исто: живот у коме нису спојени. Али јутро их увек затекне исте — искривљене, спојене, живе.
Јер најокрутнија чаролија није она која уништава,
већ она која те натера да опстанеш са оним што те полако ломи”, написао је на фејсбуку Игор Петровић.

ТопПрес